Jutros je moja šestogodišnja ćerka ušla u našu spavaću sobu i počela da čita priču iz knjige. Pratila je svaku reč na stranici, polako formirajući pune rečenice. Ponekad bi se saplela i zatražila pomoć sa nekim „smešnim rečima“, ali na kraju knjige ispričala nam je priču o medvedu u snegu.

Verbalna komunikacija je jedan od mnogih razloga zašto su ljudi postali tako uspešni kao vrsta. Od upozoravanja jedni druge na opasnost do prenošenja složenih informacija, naša sposobnost da govorimo bila je ključna.

Ali nisu samo ljudi i druge životinje razvili sofisticiranu komunikaciju. Mnogi ljudi misle o biljkama kao o pasivnim bićima, ali one imaju svoj način međusobnog komuniciranja. Ta ideja postoji već neko vreme, čak je inspirisala i holivudske filmove poput Avatara.

Međutim, nedavna naučna istraživanja pokazuju da su sistemi komunikacije biljaka možda složeniji nego što smo zamišljali.

Ove komunikacione mreže su osetljive i u ravnoteži. Zamislite koliko bi naš svet bio poremećen ako bi globalni mrežni sistemi odjednom prestali da funkcionišu. Nedavni CrowdStrike IT prekidi samo su jedan primer koliko su ti sistemi osetljivi i koliko je komunikacija važna – a to isto važi i za biljke.

Da bismo razumeli kako organizmi koji ne mogu govoriti prenose informacije jedni drugima, važno je shvatiti da i ljudi imaju neverbalni komunikacioni sistem. To uključuje naša čula vida, mirisa, sluha, ukusa i dodira.

Na primer, kompanije koje proizvode prirodni gas dodaju hemikaliju zvanu merkaptan u prirodni gas, dajući mu prepoznatljiv miris „pokvarenih jaja“ kako bi nas upozorili na curenja. Setimo se i kako smo razvili znakovni jezik, dok su mnogi ljudi vešti u čitanju sa usana.

Pored ovih čula, imamo i ekvilibriocepciju (sposobnost održavanja ravnoteže i telesnog držanja), propriocepciju (osećaj relativnog položaja i snage delova tela), termocepciju (osećaj promene temperature) i nocepciju (sposobnost osećanja bola). Sve ove sposobnosti omogućile su ljudima da postanu veoma sofisticirani u komunikaciji i interakciji sa prirodnim svetom.

Druge vrste, posebno biljke, koriste svoja čula kako bi širile informacije na svoj način.

Šta rade susedi?

Većina nas je upoznata sa mirisom sveže pokošene trave. Isparljive hemijske supstance koje oslobađaju biljke trave, a koje povezujemo sa tim mirisom, predstavljaju jedan način na koji biljke komuniciraju sa drugim obližnjim biljkama, upozoravajući ih da je predator – ili u ovom slučaju kosilica – prisutan, što izaziva prilagođavanje u odbrambenim mehanizmima biljaka. Umesto da koriste zvučne signale, biljke koriste hemijski izazvanu komunikaciju. Međutim, komunikacija među biljkama ne završava se sa isparljivim supstancama.

Nedavno su naučnici otkrili koliko su biljke dobro povezane i koliko efikasno mogu slati poruke svojim „susjedima“ preko korena, električnih signala, mreže podzemnih gljiva i mikroba u tlu. Otkriven je radoznali biljni „kvartovski nadzor.“

Na primer, elektrofiziologija je relativno nova naučna disciplina koja proučava kako se električni signali u i između biljaka prenose i tumače. Sa velikim napretkom u tehnologiji i veštačkoj inteligenciji (AI), u poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog ubrzanog razvoja ovog istraživačkog područja.

Naučnici bi mogli biti na pragu izvanrednih otkrića, sa nedavnim napretkom u integrisanju komunikacije putem električnih signala unutar i između biljaka u moderne staklenike, kako bi se pratilo i kontrolisalo navodnjavanje useva ili otkrile nutritivne deficijencije.

Naučnici to postižu ubacivanjem malih električnih sondi, sličnih akupunkturnim iglama, kako bi ispitali kako promene u električnim signalima utiču na funkcionisanje biljaka, kao što su transport vode, hranljivih materija i pretvaranje svetlosti u važne šećere.

Istraživači su čak uticali na ponašanje biljaka slanjem električnih signala putem mobilnih telefona, navodeći ih da izvode osnovne reakcije, poput otvaranja ili zatvaranja listova kod venerine muholovke.

Uskoro ćemo možda moći u potpunosti prevesti jezik naših useva.

Veliki deo komunikacije između biljaka odvija se ispod zemlje, uz pomoć velikih mreža gljiva poznatih kao „drvena širomreža“ (wood wide web). Ova mreža gljiva povezuje drveće i biljke ispod zemlje, omogućavajući im da dele resurse poput vode, hranljivih materija i informacija. Kroz ovaj sistem, starija stabla mogu pomoći mlađima da rastu, a drveće može međusobno upozoravati na opasnosti poput štetočina.

To je kao podzemni internet za drveće i biljke, koji im pomaže da podržavaju i komuniciraju jedni s drugima. Mreža je veoma velika, a veruje se da je povezano preko 80% biljaka, što je čini jednim od najstarijih komunikacionih sistema na svetu.

Baš kao što internet omogućava nama da se povežemo, delimo ideje, znanje i informacije koje mogu uticati na donošenje odluka, „drvena širomreža“ omogućava biljkama da koriste simbiotske gljive kako bi se pripremile za promene u životnoj sredini.

Međutim, narušavanje tla putem hemikalija, krčenja šuma ili klimatskih promena može poremetiti čvorove komunikacije utičući na cikluse vode i hranljivih materija u tim mrežama, što biljke čini manje informisanim i povezanima. Još uvek nije sprovedeno mnogo istraživanja o efektima narušavanja ovih mreža.

Ali znamo da se ponašanje biljaka, kao što su odbrambeni odgovori i regulacija gena, može promeniti putem njihove gljivične mreže ukoliko su povezane sa njom.

Ova komunikaciona nepovezanost mogla bi ih učiniti ranjivijima, otežavajući zaštitu i obnovu ekosistema širom sveta. Još mnogo toga naučnici moraju da otkriju o ovim visoko složenim mrežama.

Znamo koliko je važno pomoći deci da nauče da čitaju kako bi mogla da se snalaze u svetu oko sebe. Podjednako je važno da osiguramo da ne prekinemo komunikaciju među biljkama. Na kraju krajeva, zavisimo od biljaka za naše blagostanje i opstanak.