Šta je mentalitet?

Mentalni sklop je skup verovanja ili načina razmišljanja koji određuje ponašanje, stavove i mentalni pristup osobe. Naš mentalitet oblikuje naše svakodnevne živote – od toga kako se suočavamo sa izazovima, percipiramo druge ljude, pa čak i kako se osećamo prema sebi. Mentaliteti su poput mentalnih programa koji se izvršavaju u našem umu i određuju način na koji razmišljamo. Mentaliteti su način na koji filtriramo iskustva kroz naše misli. Oni unapred određuju kako tumačimo ljude, događaje, okolnosti i izazove. Mentalitet je način na koji vidimo svet.

Mentalni sklop – Koliko različitih vrsta mentaliteta postoji?

Ljudi mogu imati najmanje jedan ili više od 30 identifikovanih mentaliteta u različitim oblastima svog života, u većoj ili manjoj meri. Svaki mentalitet takođe ima suprotan mentalitet koji je kontrast drugom. Nijedna osoba nije 100% uvek samo jedan mentalitet, ali ljudi će se naginjati ka jednom polu u tome kako vide svet, kako filtriraju svoje misli o okolnostima i kako reaguju na ono što im se dešava. Svi smo mešavina mnogih mentaliteta, koristeći različite mentalne modele za filtriranje dolaznih informacija.

• Mentalitet oskudice vs. Mentalitet obilja
• Mentalitet fiksnosti vs. Mentalitet rasta
• Negativan mentalitet vs. Pozitivan mentalitet
• Produktivan mentalitet vs. Odbrambeni mentalitet
• Mentalitet ishoda vs. Mentalitet procesa
• Mentalitet spoljne kontrole vs. Mentalitet unutrašnje kontrole
• Zatvoreni mentalitet vs. Otvoren mentalitet
• Mentalitet perfekcionizma vs. Mentalitet izvrsnosti
• Potrošački mentalitet vs. Stvaralački mentalitet
• Individualni mentalitet vs. Kolektivni mentalitet
• Mentalitet žrtve vs. Mentalitet osnaženja
• Mentalitet introverzije vs. Mentalitet ekstraverzije
• Mentalitet senzacija vs. Mentalitet intuicije
• Mentalitet razmišljanja vs. Mentalitet osećanja
• Mentalitet prosuđivanja vs. Mentalitet opažanja

Pogledajmo svaki suprotan par i kako ovi mentaliteti vide svet.

Mentalitet oskudice vs. Mentalitet obilja

Razmotrimo osobu koja vidi prilike kao ograničene. To je mentalitet oskudice. Sa druge strane, zamislimo nekoga ko vidi svet pun potencijala koji čeka da bude otkriven. To je mentalitet obilja. Polarnost ovde se odnosi na percepciju resursa i mogućnosti.

Mentalitet fiksnosti vs. Mentalitet rasta

Zatim, osoba koja veruje da ne može naučiti više ili postati pametnija ima mentalitet fiksnosti. Uporedite je sa osobom koja veruje da se može unaprediti naporom i vežbom – to je mentalitet rasta. Razlika leži u verovanjima o ličnom razvoju i potencijalu.

Negativan mentalitet vs. Pozitivan mentalitet

Verovatno poznajete nekoga ko uvek vidi najgore u svakoj situaciji. To je negativan mentalitet. Sada zamislite nekoga drugog ko uvek gleda na svetlu stranu. Oni imaju pozitivan mentalitet. Kontrast ovde leži u perspektivi situacija, događaja ili okolnosti.

Produktivan mentalitet vs. Odbrambeni mentalitet

Ako se osoba dosledno trudi da se poboljšava i postiže ciljeve, ima produktivan mentalitet. Međutim, neko drugi može biti više zabrinut za očuvanje svog statusa i izbegavanje neuspeha; to je odbrambeni mentalitet. Razlika se ogleda u načinu na koji pristupaju zadacima i izazovima.

Mentalitet introverzije vs. Mentalitet ekstraverzije

Razmislite o osobi koja crpi energiju iz samoće, radije birajući mirnu veče kod kuće – oni imaju mentalitet introverzije. Ali zamislite osobu koja dobija energiju iz društvenih interakcija i voli gužvu na zabavama – oni predstavljaju mentalitet ekstraverzije. Razlika ovde leži u izvoru energije i preferiranim okruženjima.

Mentalitet senzacija vs. Mentalitet intuicije

Osoba koja veruje u konkretnu informaciju i oslanja se na konkretne činjenice koristi mentalitet senzacija. Ipak, neko ko veruje u svoje „osjećaje“ i čita između redova koristi mentalitet intuicije. Ovi mentaliteti se razlikuju u načinu na koji pojedinci prikupljaju i veruju informacijama.

Mentalitet razmišljanja vs. Mentalitet osećanja

Zamislite nekoga ko donosi odluke na osnovu logičke analize; oni imaju mentalitet razmišljanja. Ali neko drugi može radije donositi odluke na osnovu svojih vrednosti i emocija, pokazujući mentalitet osećanja. Razlika ovde leži u preferiranom načinu donošenja odluka.

Mentalitet prosuđivanja vs. Mentalitet opažanja

Ljudi vole kada su stvari odlučene, planirane i uređene – oni imaju mentalitet prosuđivanja. Alternativno, osoba koja više voli ostati otvorena za nove informacije i opcije pokazuje mentalitet opažanja, čak i u procesu donošenja odluka. Razlika ovde je u pristupu planiranju i donošenju odluka.

Zaključak

Mentaliteti su duboko usađena verovanja koja oblikuju naše percepcije i ponašanje.

Postoji spektar mentaliteta – od mentaliteta oskudice do mentaliteta obilja, mentaliteta fiksnosti do mentaliteta rasta, negativnog mentaliteta do pozitivnog i tako dalje.

Svaki mentalni sklop predstavlja drugačiji pristup iskustvima, izazovima i mogućnostima u životu.

Razumevanje ovih suprotnih mentaliteta može nam pružiti uvid u naše obrasce razmišljanja, pomažući nam da se prilagodimo i razvijamo lično.