Depresija je mentalni poremećaj karakterizovan upornim osećajem tuge, gubitkom interesa ili uživanja u aktivnostima, promenama u spavanju i apetitu, umorom i drugim simptomima koji značajno utiču na svakodnevni život. Može pogađati ljude svih uzrasta i pozadina, sa različitim faktorima koji doprinose, kao što su biološki, genetski, okolinski i psihološki uticaji. Traženje stručne pomoći je ključno za pravilnu dijagnozu i lečenje, koje može uključivati terapiju, lekove, promene u načinu života i podršku od voljenih osoba. Ako doživljavate znakove depresije ili suicidalne misli, hitna pomoć od strane stručnjaka za mentalno zdravlje ili hitnih službi je neophodna.

Gotovo je više norma nego ne da mi se pacijenti u jesen ili ranu zimu žale da nešto nije u redu.

Kažu mi da se osećaju usporeno, potišteno i razdražljivo – ni približno tako energično kao što su se osećali tokom leta.

Mnogi ljudi se žale da su prejedani, imaju žudnju za ugljenim hidratima, ili previše spavaju ili imaju nesanicu i da su izgubili interesovanje za ugodne aktivnosti. Čak i oni koji se cele godine raduju skijanju na snegu mogu patiti od hladnog vremena bla .

Neizbežno, pacijenti osećaju olakšanje kada im kažem da je njihovo opadanje raspoloženja verovatno povezano sa kraćim dnevnim satima u sezoni i smanjenjem sunčeve svetlosti. Poznato kao sezonski afektivni poremećaj (SAD), stanje je prilično često.

Ali to ne znači da ga treba zanemariti. Neko ko ima blagi depresivni poremećaj može otkriti da njihova pojačana depresija tokom jesenjih i zimskih meseci narušava njihov radni učinak i stavlja stres na njihove odnose. Upotreba alkohola i supstanci takođe može postati problem za ljude koji pate od SAD.

Na sreću, postoje modifikacije načina života i lekova koje mogu ublažiti depresiju za one koji pate od SAD.

Modifikacije životnog stila

1. Izađite napolje. Većina ljudi provodi manje vremena napolju kada se zahladi, ali to je tačno kada treba da upijemo sunčevu svetlost u kraćim dnevnim satima i povećamo nivo fizičke aktivnosti. Biti aktivan je odličan način za borbu protiv umora i depresije. Čak i brza 10-minutna jutarnja šetnja može napraviti razliku.

Istraživanja pokazuju da boravak napolju u prirodi pozitivno utiče na naše raspoloženje, spoznaju i zdravlje. Da, maženje uz dobru knjigu kod kuće ima veliku privlačnost tokom hladnijih meseci, ali budite sigurni da ćete dobiti i zdravu dozu na otvorenom.

2. Budite fokusirani na fitnes um-telo. Ovo bi moglo biti odlično vreme da započnete vežbu joge ili pohađate čas tai čija, či gonga ili meditacije. Ove prakse uma i tela imaju uticaj na naše fizičko i emocionalno ja. Oni mogu poboljšati ravnotežu, snagu, koncentraciju, kapacitet disanja i otpornost.

Istraživanja su pokazala da smanjenje stresa zasnovano na svesnosti može biti jednako efikasno u smanjenju anksioznosti (koja generalno prati depresiju) kao i lekovi. Naravno, postoje koristi od uključivanja vežbi uma i tela tokom cele godine, ne samo ako i kada doživljavate SAD. Meta-analize ovih intervencija su pokazale da su efikasne u regulisanju raspoloženja i modulaciji anksioznosti i depresije.

3. Planirajte društvene angažmane. Mnogi ljudi su postali više izolovani kao rezultat toga što su mesecima provodili u zatvorenom prostoru tokom pandemije COVID-19 i radeći od kuće ili u hibridnom aranžmanu. Hladno vreme često pogoršava ovu sklonost ka izolaciji.

Možda je primamljivo sedeti kod kuće i gledati televiziju kada je napolju hladno, ali društvena interakcija može da nam pomogne da podignemo raspoloženje. Bilo da se bavite rekreativnim aktivnostima u zajednici ili pozovete prijatelje i rođake u svoj dom, obavezno zakažite vreme da vidite voljene osobe.

4. Razmislite o upotrebi svetlosne terapije. Da bi nadoknadili smanjenje sunčeve svetlosti, mnogi ljudi koriste terapiju jakom svetlošću, stojeće ili stolne lampe koje sadrže bele fluorescentne svetlosne cevi koje blokiraju ultraljubičaste zrake. Meta-analiza studija koje procenjuju efekat lampi za svetlosnu terapiju na depresiju pokazala je da je tretman jakim svetlom efikasan u oponašanju spoljašnje svetlosti i podizanju raspoloženja. Neki zdravstveni radnici preporučuju da oni sa SAD sede ispred svetleće kutije 30 minuta svakog jutra.

Modifikacije lekova

Dobre prakse životnog stila, kao što sam gore sugerisao, nisu uvek dovoljne da nekoga podstaknu iz sezonske depresije. Mnogo puta otkrijem da za jesenje i zimske mesece moram da povećam pacijentovu dozu antidepresiva koji možda uzima.

Ponekad ću dodati malu dozu druge modifikacije antidepresiva – one koja daje energiju, obuzdava apetit ili smanjuje anksioznost. Sposobnost da se lekovi danas prilagode simptomima pacijenta je izuzetna.

Konsultujte svog lekara ako upadnete u sezonsku depresiju. Evo nekih od modifikacija lekova za koje se može smatrati da pojačaju efekat psihijatrijskih lekova koje uzimate.

Usvajanjem „mik and match“ pristupa moguće je postići najbolje terapijske rezultate sa minimalnim brojem neželjenih efekata. Mnoge, ako ne i sve, ove modifikacije mogu se poništiti kada stignu sunčani prolećni i letnji meseci.

• Povećajte primarni antidepresiv koji je već propisan
• Dodajte još jedan antidepresiv iz druge kategorije kao sredstvo za povećanje.
• Dodajte malu dozu leka kao što je Abilifi, koji umiruje negativno, ruminativno razmišljanje.
• Dodajte malu dozu psihostimulansa kao što je Ritalin ili Adderall da biste povećali dnevnu energiju i pomogli kod rane jutarnje tromosti.
• Dodajte lek protiv anksioznosti kratkog ili dugog dejstva, u zavisnosti od potrebe.

Iskustvo pada u pad tokom jesenjih i zimskih meseci je veoma uobičajeno, ali nema potrebe da se zadovoljite depresivnim i beznadežnim načinom razmišljanja. Razgovarajte sa svojim lekarom i radite zajedno na planu kako biste osigurali da živite svoj najbolji život do kraja svog života.

Zaključak

Depresija zahteva pristup iz više uglova. Traženje stručne pomoći od terapeuta ili psihijatara je ključno, pri čemu je primena lekova potencijalni deo tretmana. Izgradnja snažnog sistema podrške, uspostavljanje rutine i uključivanje redovne fizičke aktivnosti u svakodnevni život mogu doprineti osećaju stabilnosti. Zdravi izbori životnog stila, tehnike svesnosti i postavljanje realnih ciljeva su važni u upravljanju depresijom. Ograničavanje izloženosti negativnim uticajima i edukacija o depresiji mogu osnažiti pojedince u procesu oporavka. Preporučuje se i izražavanje emocija kroz kreativne izraze. Važno je zapamtiti da su ovi saveti opšti i da je konsultacija sa stručnjakom za mentalno zdravlje esencijalna radi personalizovanih saveta. U slučaju krize, odmah potražite pomoć od kvalifikovanog zdravstvenog radnika ili telefonske linije za hitne slučajeve.