Naravno, tata ima lošu narav, a mama je raspoložena. Ali kada burni temperamenti prelaze granicu u verbalno zlostavljanje? Pošto verbalno zlostavljanje nije tako jasno kao druge vrste – poput fizičkog ili seksualnog zlostavljanja – može biti teško precizno definisati i razumeti.

Devon MacDermott, doktor nauka, psiholog iz Njujorka koji se specijalizovao za traumu i odnose, definiše verbalno zlostavljanje kao „hroničnu verbalnu interakciju koja je neželjena i čini da žrtva oseća neku vrstu emocionalne povrede, i obično je iz bliskog srodstva poput partnera, roditelja ili bliskog prijatelja ili člana porodice.“

Efekti mogu biti loši ili gori od onih od drugih oblika zlostavljanja koji se obično smatraju ozbiljnijim.

Evo 10 kritičnih stvari koje treba znati o verbalnom zlostavljanju, kako vam se to ne bi dogodilo:

1. Nije samo vikanje

Možda mislite da se verbalno zlostavljanje samo viče, ali ga zapravo karakteriše niz različitih ponašanja. Pored vikanja, MacDermott navodi prozivanje, pretnje povredom vama ili nekome do koga vam je stalo, ili gaslighting (gde je žrtva izmanipulisana da posumnja u sopstveno pamćenje ili zdrav razum) kao načine na koje se verbalno zlostavljanje može manifestovati.

Brian Coughlin, PsiD, psiholog iz Los Anđelesa sa fokusom na traumu i zavisnost, primećuje da u verbalnom zlostavljanju nedostaje konstruktivni element kritike; neko je čisto kritičan prema drugoj osobi, ponaša se u besu i koristi reči da bi pokušao da je kontroliše.

I neko ne mora stalno da se ponaša agresivno da bi to predstavljalo zlostavljanje. Zbunjujuće je to što nasilnik ponekad može da se ponaša veoma ljubazno, što može da pojača uticaj, kaže Mekdermot, jer zlostavljani nikada ne zna kada će izleteti sa drške.

I da, većina ljudi izgubi živce i viče s vremena na vreme. „Ali ako se to dešava redovno i ako postoji obrazac ponašanja, to je verovatno crvena zastava“, kaže Mekdermot.

2. Može vrlo lako da se odbaci

Na primer, u romantičnim vezama ljudi često ne prepoznaju zlostavljanje jer imaju fantaziju o tome kakva bi veza bila ili ko je druga osoba, objašnjava Kaflin.

Kada se zlostavljanje ne uklapa u njihovu fantaziju, oni ga minimiziraju i pravdaju se za svog partnera, govoreći sebi da to nisu mislili, da su samo stvarno uznemireni ili da tek prolaze kroz fazu. „Možemo na kraju ignorisati činjenicu da je to zapravo postalo obrazac i da je zaista pokazatelj nezdrave veze“, kaže on.

MacDermott dodaje da, posebno, ako ste bili žrtva verbalnog zlostavljanja kao dete ili u prethodnoj romantičnoj vezi, takvo ponašanje bi vam moglo biti poznato i mogli biste pomisliti da se ljudi upravo tako ponašaju kada su ljuti.

3. Možda čak i ne znate da ste verbalno zlostavljani

Lako je pretpostaviti da biste to shvatili da ste verbalno zlostavljani. Ali i Coughlin i MacDermott se slažu da su ljudi mogli biti žrtve verbalnog zlostavljanja u detinjstvu i da toga nisu ni svesni. Čak i ako ljudi nisu u potpunosti blokirali ta sećanja iz detinjstva, zbog tendencije umanjivanja verbalnog zlostavljanja, možda neće u potpunosti prepoznati uticaj koji bi to još uvek moglo da ima na njihove odrasle živote.

Kaflin kaže da je jedan od načina na koji verbalno zlostavljanje u detinjstvu može postati očigledno ako istražite svoja trenutna uverenja o sebi. „Ako osoba ima duboko ukorenjeno uverenje da ne zaslužuje ljubav, da je bezvredna, nesposobna, ružna i tako dalje, onda je svakako vredno pogledati odakle ta uverenja dolaze. Često to znači da se tragom za njima ide u detinjstvo, “ on kaže. Na ovaj način ljudi mogu početi da shvataju uticaj reči svojih negovatelja.

4. Verbalno zlostavljanje može ostati uz vas

„Vaš odnos sa negovateljem u detinjstvu je ono što formira vaš plan kako da imate odnose sa drugim ljudima dok prolazite kroz ostatak svog života“, objašnjava Mekdermot. „Ljudi koji su prošli kroz verbalno zlostavljanje, njihov plan je često iskrivljen i kasnije se nađu u sličnim odnosima.

Kaflin takođe ističe da žrtve verbalnog zlostavljanja u detinjstvu često doživljavaju anksioznost vezanosti u svojim romantičnim vezama. „Zato što postoji nepoverenje koje počinje rano, ljudi nastavljaju da imaju to nepoverenje prema drugima u svom odraslom životu“, kaže on. „Oni stalno traže drugu osobu koja će im pružiti ispunjenje i naterati ih da prestanu da budu anksiozni, ali to nikada nisu u stanju da pronađu jer se anksioznost generiše iznutra.

5. A tu su i druge teške posledice

Pošto verbalno zlostavljanje može dovesti do toga da zaista verujete u negativne stvari o sebi i drugim ljudima, kaže Coughlin, to može uticati na bilo koji element vašeg života, od vaše sposobnosti da formirate odnose i vaše sposobnosti da efikasno radite do vaše sposobnosti da vidite sebe kao da imate bilo šta. vrsta uspeha.

MacDermott navodi depresiju, anksioznost i PTSP kao potencijalne posledice verbalnog zlostavljanja. I istraživanje to potvrđuje: studija iz 2006. u Journal of Affective Disorders otkrila je da su ljudi koji su bili verbalno zlostavljani kao deca izloženi riziku od depresije i anksioznosti kao odrasli.

6. Žrtve verbalnog zlostavljanja mogu postati nasilnici

Ili mogu nastaviti da budu žrtve, ili oboje. U suštini, obrazac zlostavljanja može biti teško prekinuti. „Osim ako primetite da vam ovaj nacrt ne funkcioniše dobro — da postoji problem i da tražite neku vrstu pomoći — nekim ljudima može biti teško da ga promene“, kaže MacDermott. „I oni samo nastavljaju da budu žrtva ili agresor ili oboje u nasilnoj vezi.“

Odgajanje u okruženju u kojem staratelj nije bio u stanju da modulira svoje emocije, pa samim tim i ne može da nauči svoje dete da to radi, može dovesti do toga da neko kasnije u životu postane verbalno uvredljiv jer ne zna kako da reguliše sopstvene emocije. , objašnjava Coughlin. Sa druge strane, mogli bi i dalje da budu žrtve verbalnog zlostavljanja kao odrasli. „Možda se kod njih u odraslom životu neće primetiti da verbalno zlostavljanje nije prihvatljivo i da nije u redu način da se prema njima postupa“, kaže on.

7. To može biti u toku od strane roditelja svojoj odrasloj deci

Često razmišljamo o zlostavljanju kao o nečemu što se dešava u detinjstvu, a ne smatramo da može da se nastavi čak i kada dete odraste. Ali MacDermott kaže da iako vidi da neki ljudi poboljšavaju svoje odnose sa roditeljima, drugi nastavljaju da se bore.

Zlostavljanje koje je u toku može biti posebno štetno jer je osoba već prošla kroz to kada je bila mlađa, tako da je to osetljivo mesto, objašnjava MacDermott. „Nastavak tih iskustava često pokreće ne samo ono što se dešava u sadašnjosti, već i sva sećanja na ono što im se dogodilo kao deci.

Ona kaže da kada ljudi identifikuju da je ovo hroničan problem, moraće da postave granice i ograničenja u svom odnosu sa nasilnim roditeljem jer znaju da to nije dobro za njihovo zdravlje. (Evo kako da se pomirite sa svojom majkom.)

8. Nasilnik nije „loša osoba“ – ima osnovni problem

Može biti primamljivo otpisati nasilnika kao užasnu osobu, ali oni verovatno imaju dublji problem koji ih tera da se ponašaju na ovaj način, kao što su depresija, zloupotreba supstanci ili problemi sa mentalnim zdravljem, kaže MacDermott.

I nećete nužno videti potpuni nedostatak kajanja. MacDermott napominje da se u većini slučajeva nasilnici mogu osećati zaista užasno zbog onoga što su uradili, ali nemaju veštine i alate da se izvine, isprave ponašanje i ponašaju drugačije u budućnosti.

9. Možete se oporaviti i izlečiti od toga

Iako posledice verbalnog zlostavljanja mogu biti strašne, njegove žrtve nisu osuđene na ceo život ponavljanja ovih obrazaca.

Što se tiče razvijanja zdravijeg odnosa, MacDermott smatra da za mnoge ljude koji su bili verbalno zlostavljani u detinjstvu učenje novih ponašanja u vezi može biti od velike pomoći, a jedna od najvećih veština veza koje ona podučava je da primećuju kada je neko drugi ili jeste nije dostupno.

Ona vidi da se ljudi zaglave u obrascima da budu povezani sa drugima koji nisu posvećeni ili saosećajni prema njima i kaže da se ovaj tip partnera u početku može osećati uzbudljivo, ali je zapravo emocionalno opasan na duge staze.

„Kada klijenti mogu da nauče da prepoznaju znakove koji ukazuju na to da je neko otvoren i dostupan – na primer da ih dosledno zovu, da otvoreno komuniciraju svoje emocije i potrebe, da budu spremni da se prilagode emocijama i potrebama druge osobe i da minimalno osuđuju – onda oni mogu početi da donose informisanije odluke o partnerima koji su pravi za njih“, kaže ona.

10. O tome treba više pričati

Iako je u poslednje vreme povećana svest o verbalnom zlostavljanju, Mekdermot kaže da to još uvek nije ni približno toliko istraženo, o njemu se ne govori ili shvata kao o drugim oblicima zlostavljanja.

Pored toga što treba da skrene više pažnje na verbalno zlostavljanje, ona naglašava važnost suočavanja sa sramotom koja može doći sa tim. Sram je emocija koja onemogućava, kaže ona, i ima tendenciju da se ljudi isključe, narušavaju njihovu sposobnost komunikacije i čineći efektivno ponašanje manje verovatnim.

„Jedna od najboljih stvari koje možemo učiniti za ljude koji su pretrpeli zlostavljanje je da im pomognemo da shvate da nisu sami“, kaže Mekdermot. „Ovo je nešto što su mnogi ljudi iskusili, postoje resursi koji su vam dostupni i ne morate da se stidite.“