Novo razvijeni tranzistor pokazao je izuzetne nivoe otpornosti tokom testiranja, toliko uspešno da obećava da će transformisati elektroniku i uređaje koje svakodnevno koristimo.

Ovi mali prekidači su ključni u gotovo svakom modernom elektronskom uređaju, uključeni u skladištenje podataka i obradi informacija u binarnom „uključeno“ ili „isključeno“ stanju, prebacujući se više puta u sekundi.

Zahvaljujući svojoj izvanrednoj kombinaciji brzine, veličine i otpornosti na habanje, ovaj najnoviji dizajn potencijalno predstavlja ogromno unapređenje za potrošačke uređaje poput telefona i laptopova, kao i za podatkovne centre koji skladište sve naše informacije u oblaku.

Naši uređaji i sistemi mogli bi postati znatno brži, efikasniji i izdržljiviji, prema rečima međunarodnog tima istraživača koji stoji iza ove studije, ukoliko tehnologija bude mogla da se skalira na praktične nivoe.

„U našoj laboratoriji prvenstveno se bavimo fundamentalnom fizikom,“ kaže fizičar Pablo Jarillo-Herrero sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT).

„Ovo je jedan od prvih, i možda najdramatičnijih, primera kako vrlo osnovna nauka može da dovede do nečega što bi moglo imati veliki uticaj na primene.“

Tranzistor je napravljen od nedavno izmišljenog ultratankog ferolastičnog materijala (sa pozitivnim i negativnim na različitim nivoima) na bazi bor-nitrida. Koriste se dva sloja materijala, koji se malo pomeraju kada se primeni elektricitet, menjajući konfiguraciju atoma bora i azota.

Ovaj dizajn čini tranzistore neverovatno brzim i izuzetno tankim, dva svojstva koja mogu napraviti veliku razliku u kompaktiranju i povećanju efikasnosti elektronike. Zamislite mogućnost da se u mnogo manjim uređajima stavi više memorije i procesorske snage uz korišćenje mnogo manje energije.

Štaviše, blago pomeranje slojeva menja i osobine materijala, tako da je minimalno habanje. Tranzistor može da se pali i gasi bar 100 milijardi puta bez ikakvih znakova trošenja, što znači da je daleko dugotrajniji od trenutnih uređaja za skladištenje podataka sa flash memorijom.

„Svaki put kada pišete i brišete na flash memoriji, dolazi do određenog degradiranja,“ kaže fizičar Raymond Ashoori sa MIT-a.

„Vremenom se troši, što znači da morate koristiti veoma sofisticirane metode za distribuciju gde čitate i pišete na čipu.“

Istraživači koji stoje iza ovog izuma priznaju da je pred nama dug put pre nego što ovi tranzistori mogu da se koriste u pravim uređajima. Kreiranje jednog uređaja u laboratoriji je dobar početak – ali milijarde i milijarde tranzistora su potrebne za savremenu elektroniku.

Međutim, tim je uzbuđen zbog mogućnosti koje se otvaraju. Takođe bi moglo biti korisno u istraživanju drugih oblasti fizike, kao što je korišćenje svetlosti umesto elektriciteta za pokretanje pomeranja slojeva.

Ono što je jasno je da naša trenutna zavisnost od tehnologije i digitalnih uređaja znači da bi sve inovacije u ovoj oblasti mogle imati dalekosežne posledice i koristi koje će uticati na većinu ljudi na planeti.

„Kada razmišljam o celoj svojoj karijeri u fizici, ovo je rad za koji mislim da bi za 10 do 20 godina mogao da menja svet,“ kaže Ashoori.