Broj ljudi na Zemlji dostigao je 8 milijardi u novembru 2022.
Sada novi izveštaj sugeriše da bi svetska populacija mogla da dostigne samo 9 milijardi do 2050. godine, broj koji je znatno manji od prethodnih procena.
U poređenju s drugim, poznatijim procenama, poput onih sa strane Ujedinjenih nacija, najnovija predviđanja su ili osvežavajuća promena, ili znak katastrofe.
Prednosti i mane rasta ljudske populacije na Zemlji su predmet žestokih rasprava, pri čemu zagovornici ističu pozitivne efekte na ekonomiju i tehnologiju, dok kritičari naglašavaju rizike za životnu sredinu i društvenu harmoniju.
Iako se može tvrditi da manje populacije zahtevaju manje energije, stanovanja, hrane i vode, postoje i značajne prepreke. Najvažnije je što nadolazeće smanjenje populacije zahteva velika ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, a ne treba zaboraviti ni potrebu za prevazilaženjem ekonomske nejednakosti u starijem društvu.
Ove izvanredne promene dizajnirane su kao politike i investicione mape puta koje će funkcionisati za većinu ljudi, pišu autori u svom izveštaju.
„Nije reč o pokušaju da se stvori neka nedostižna utopija; umesto toga, ovo je osnov za otpornu civilizaciju na planeti pod izuzetnim pritiskom.“
Predikcije izveštaja zasnovane su na opsežnim istraživanjima, a mnoga od njih pokazuju da je prvih 10 procenata najbogatijih ljudi na svetu uglavnom odgovorno za prekomernu potrošnju koja ugrožava stabilnost životne sredine, uključujući klimatske promene.
„Glavni problem čovečanstva je luksuzna potrošnja ugljen-dioksida i biosfere, a ne populacija,“ kaže ekološki naučnik Jorgen Randers, jedan od modelara za Earth4All, inicijativu koja je radila sa Global Challenges Foundation na kreiranju ovog izveštaja.
„Mesta gde populacija najbrže raste imaju izuzetno male ekološke otiske po osobi u poređenju sa mestima koja su dostigla vrhunac populacije pre mnogo decenija.“
Autori su predvideli kako upravljati rastom populacije u svakoj velikoj regiji koristeći naučne podatke, s ciljem da se formira ljudska populacija koja može da prosperira na Zemlji dugoročno.
U analizi je razmotreno deset zemalja i regiona, od Kine i Sjedinjenih Američkih Država do Sub-Saharske Afrike. Trenutno, stope rasta populacije su najviše u nekoliko afričkih zemalja, kao što su Angola, Niger, Demokratska Republika Kongo i Nigerija, kao i u nekim azijskim zemljama, kao što je Avganistan.
Koristeći nedavno izgrađeni dinamički model, istraživači su razmotrili dva različita scenarija koja bi mogla da se dogode tokom ovog veka.
Prvi scenario, pesimistički nazvan „Prekasno za sve,“ zamišlja svet koji se kreće gotovo isto kao od 1980. godine. Ovaj scenario se zasniva na pretpostavci da će varijable kao što su stope nataliteta, štednja i nivo duga, porezi i modeli prihoda nastaviti svoje trenutne obrasce.
Ovaj scenario predviđa globalni vrhunac populacije od 8,8 milijardi u sredini ovog veka i postepeni pad na 7,3 milijarde do 2100. godine.
Globalna nejednakost, ekološki otisci i izumiranje divljih životinja će rasti kako ekonomski i demografski rast usporavaju. Regionalni kolapsi mogu se povećati kako društvene podele unutar i između zemalja rastu, posebno u zemljama sa slabim ekonomijama i lošim vladama.
U optimističnijem scenariju, nazvanom „Veliki skok,“ globalna populacija dostiže vrhunac od 8,5 milijardi oko 2040. godine i opada na samo šest milijardi do kraja veka. Autori ukazuju da je jedan od odlučujućih faktora u ovom optimističnom ishodu prepoznavanje ekonomske nejednakosti širom sveta kao izvora podele i pretnje demokratiji i ljudskom napretku.
U ovoj hipotetičkoj budućnosti, ekstremno siromaštvo bi bilo eliminisano do 2060. godine, što bi imalo dubok uticaj na globalni rast populacije.
Ova promena zahteva masovne investicije u smanjenje siromaštva i revolucionarne politike u vezi sa bezbednošću hrane i energije, nejednakošću i rodnom ravnotežom.
„Dobar život za sve je moguć samo ako se ekstremna potrošnja resursa bogate elite smanji,“ objašnjava Randers.
Prema autorima, druge glavne projekcije zanemaruju brzo ekonomsko razvijanje kao rešenje za rast populacije.
„Manje je poznato da prominentni modeli simultano simuliraju rast populacije, ekonomski razvoj i njihove međusobne veze,“ navodi ekonomista Beniamino Kallegari, jedan od autora izveštaja.
Štaviše, pristup modeliranju Ujedinjenih nacija ne objašnjava poreklo trendova i buduće promene, prema izveštaju. Na primer, zašto i kako se stope nataliteta i mortaliteta u društvu razlikuju od istorijskih normi i šta to znači za budućnost.
„Znamo da brzo ekonomsko razvijanje u zemljama sa niskim prihodima ima ogroman uticaj na stope fertiliteta,“ dodaje koautor, psiholog i ekonomista Per Espen Stoknes. „Stope fertiliteta opadaju kada devojčice dobiju pristup obrazovanju, žene postanu ekonomski osnažene i imaju pristup boljoj zdravstvenoj zaštiti.“
Neka dodatna istraživanja i velike promene su neosporno potrebne.
Pridružite se našoj Viber grupi!
