Možemo proizvoditi beton koji je 30 procenata jači dodavanjem prženih taloga od kafe u mešavinu, otkrili su istraživači u Australiji.

Njihov pametan recept može rešiti više problema istovremeno.

Svake godine u svetu se proizvodi neverovatnih 10 milijardi kilograma otpada od kafe. Većina završi na deponijama.

„Odlaganje organskog otpada predstavlja ekološki izazov jer emituje velike količine gasova sa efektom staklene bašte, uključujući metan i ugljen-dioksid, koji doprinose promeni klime,“ objašnjava inženjer Rajeev Roychand sa RMIT Univerziteta.

Sa globalnim rastom građevinskog tržišta, takođe postoji sve veća potražnja za resursima intenzivnim betonom, što uzrokuje još jedan set ekoloških izazova.

„Stalna eksploatacija prirodnog peska širom sveta – obično uzimanje sa rečnih korita i obala – ima veliki uticaj na životnu sredinu,“ rekao je inženjer Jie Li sa RMIT Univerziteta.

„Postoje kritični i dugotrajni izazovi u održavanju održivog snabdevanja peskom zbog ograničenosti resursa i ekoloških posledica vađenja peska. Sa pristupom zasnovanim na cirkularnoj ekonomiji, mogli bismo sprečiti da organski otpad završi na deponijama i takođe bolje očuvati naše prirodne resurse poput peska.“

Organski proizvodi poput kafe ne mogu se direktno dodati u beton jer isijavaju hemikalije koje slabe čvrstoću građevinskog materijala. Stoga je tim koristio niske temperature da zagreje otpad od kafe na više od 350 °C (oko 660 °F) dok je bio bez prisustva kiseonika.

Ovaj proces se naziva piroliza. Razbija organski materijal, rezultirajući poroznim, ugljenim bogatim materijalom poznatim kao bio-ugljen, koji može da formira veze sa cementnom matricom i tako se integrira u nju.

Roychand i saradnici su takođe pokušali pirolizu kafe na 500 °C, ali dobijeni bio-ugljen nije bio tako čvrst.

Istraživači su upozorili da još uvek treba da procene dugoročnu izdržljivost njihovog cementnog proizvoda. Trenutno rade na testiranju kako se hibridni beton sa kafom ponaša pod uslovima smrzavanja i odmrzavanja, apsorpcije vode, abrazije i mnogim drugim stresorima.

Tim takođe radi na stvaranju bio-ugljena od drugih izvora organskog otpada, uključujući drvo, otpad od hrane i poljoprivredni otpad.

„Naša istraživanja su još uvek u ranoj fazi, ali ovi uzbudljivi nalazi nude inovativan način da se značajno smanji količina organskog otpada koji završava na deponijama,“ rekla je inženjerka RMIT-a Shannon Kilmartin-Lynch.

„Inspiracija za moje istraživanje, iz perspektive autohtonih naroda, uključuje brigu o zemlji, osiguranje održivog životnog ciklusa za sve materijale i izbegavanje slanja otpada na deponije kako bi se minimizirao uticaj na životnu sredinu.“