U današnjem užurbanom svetu, sve veći broj žena se suočava s emocionalnim iscrpljenjem. Ova nevidljiva, ali izuzetno stvarna borba sa sobom nosi brojne izazove i negativne posledice na fizičko i mentalno zdravlje. Emocionalno iscrpljenje se često javlja kod žena koje se osećaju preopterećeno svojim obavezama i odgovornostima u porodici, karijeri, društvu i drugim sferama života.
Ove žene se često nalaze na ivici granice, suočene s nizom zahteva, očekivanja i pritiska koji ih okružuju. Njihova emocionalna energija je iscrpljena, a one se osećaju umorno, prazno i nezadovoljno. One su ne samo majke, supruge, ćerke i sestre, već često i radnice, vođe i podrška drugima. U potrazi za ravnotežom, one često zanemaruju svoje vlastite potrebe i brigu o sebi.
U ovom tekstu istražićemo različite aspekte emocionalnog iscrpljenja kod žena, uključujući njegove uzroke, simptome i moguće posledice. Takođe ćemo razmotriti važnost prepoznavanja i suočavanja s ovim stanjem, kao i strategije za prevazilaženje emocionalnog iscrpljenja i ponovno uspostavljanje emocionalne ravnoteže.
Emocionalno iscrpljenje je stvarnost s kojom mnoge žene se suočavaju, ali nije neizbežna sudbina. Saznajte kako se nositi s tim izazovima i pronaći puteve ka oporavku i blagostanju.
Šta je emocionalno iscrpljenje?
Prema psihologu, emocionalno iscrpljenje se smatra „stanjem produženog i prekomernog stresa koje osobu onesposobljava da se suoči s izazovima i obavlja svakodnevne aktivnosti“. Na taj način, dostiže se granica mentalnog umora i čini se da sve u životu ide naopako.
Ovo stanje može zahvatiti bilo koga i postati problem, jer obično utiče na privatni i profesionalni život. Žene su posebno sklone emocionalnom iscrpljenju, posebno samohrane majke koje moraju uskladiti majčinstvo, kućne obaveze i karijeru.
Kako saznati da li imam emocionalno iscrpljenje
Emocionalno iscrpljenje treba da se leči kod stručnjaka u oblasti zdravstva. Identifikacija ranih znakova olakšava brigu o ovom stanju. U nastavku, psiholog navodi glavne simptome na koje treba obratiti pažnju:
Nekvalitetan san: iako „spava 8 sati dnevno, osoba i dalje ustaje umorna“ i bez energije za svakodnevne aktivnosti.
Gubitak pamćenja: „osoba može zaboraviti da obavi zadatke ili ispuni obaveze“.
Nesanica: „prekomerno spavanje ili nesanica tokom noći“ ukazuju na moguće emocionalno iscrpljenje.
Bezvoljnost: obično, ljudi sa iscrpljenjem prestaju da se bave aktivnostima koje im pričinjavaju zadovoljstvo. Često odbijaju pozive prijatelja.
Anksioznost: psihički iscrpljena osoba „pati od anksioznosti, teškoće u koncentraciji, razdražljivosti, umora, nemira, kao i hladnog znoja i ubrzanog srčanog ritma“. Osim toga, „oseća tugu i teskobu, često ne mogući da identifikuje uzrok“.
Emocionalno iscrpljenje može izazvati nesigurnost i uticati na samopouzdanje. Često se, zbog svakodnevne jurnjave, osoba ignoriše znakove sve dok ne dostigne svoj limit, kada je kvalitet života već ugrožen.
Mogući uzroci emocionalnog iscrpljenja
Postoje različite situacije koje dovode do prekomernog umora i emocionalnog iscrpljenja kod osobe. Međutim, nije uvek prisutan određeni razlog. U nastavku, razmatramo moguće uzroke:
Pretovar poslom
Prema psihologu, prekomerni rad šteti mentalnom zdravlju i ima ozbiljne posledice. Višestruke zadatke mogu rezultirati sindromom sagorevanja na poslu. Ovaj emocionalni poremećaj izaziva hronični stres i emocionalnu napetost povezanu sa fizičkim i psihološkim uslovima na radnom mestu.
Loše radne uslove
Prema stručnjaku, „radno mesto gde zaposleni nema resurse za rad, kao što su računar, sto i stolica“, dovodi do mentalnog iscrpljenja. Spoljni radni prostor demotiviše osobu, koja postaje bezvoljna i frustrirana. Stoga je „važno uzeti u obzir potrebe svakog radnog područja“.
Toksičan odnos
Toksičan odnos ozbiljno narušava mentalno zdravlje žene, uključujući i emocionalno iscrpljenje. „Toksična osoba pokazuje neprijatno ponašanje, emocionalno i čak fizičko nasilje“. Ovaj tip odnosa karakteriše „neravnoteža, odnosno prevelika moć jedne osobe nad drugom“.
Izgaranje majčinstva
Danas su brige žena šire nego samo briga o kući i djeci. Moraju se suočiti s radnim tržištem kako bi zadovoljile osnovne potrebe obitelji. Stoga se termin „umorna majka“ povezuje s emocionalnim iscrpljenjem i, posljedično, s majčinskim izgaranjem. Na kraju krajeva, većina se suočava s iscrpljenošću i emocionalnom napetošću kako bi uskladila privatni i profesionalni život.
Nedostatak zabave
Prekomjeran rad, često pod pritiskom ispunjavanja ciljeva, jedan je od glavnih uzroka profesionalnih bolesti. Prema psihologu, „to su mnogi radni sati tjedno koji se protežu i na vikende“. Stoga je uobičajeno da osoba ne odvaja vrijeme za opuštanje i zabavu s obitelji i prijateljima. Na taj način, nedostatak zabave uzrokuje emocionalni i fizički umor.
Prekomerna samozahtevnost
Prekomerna samozahtevnost se javlja kada osoba želi da obavi sve i često preuzima više odgovornosti jer ne može da odbije. Ovo ponašanje izaziva nezadovoljstvo, samokritiku, stres i anksioznost, posebno ako osoba ne smatra sebe produktivnom i efikasnom u svakodnevnim aktivnostima.
Stresne situacije
Bilo da se radi o poslovnim, finansijskim ili ličnim problemima, dugotrajni stres takođe izaziva emocionalno iscrpljenje. To se dešava kada osoba provodi „dosta vremena živeći ili se prisećajući stresnih situacija“. Na taj način, ovaj ciklus može biti štetan, utičući na samopouzdanje, ponašanje i emocije.
Osim toga, majčinstvo zahteva posvećenost i emocionalnu ravnotežu, posebno tokom trudnoće, porođaja i postporođajnog perioda, zbog promena u životu žene. Iz tog razloga, važno je imati mrežu podrške kako bi se sprečilo iscrpljivanje kod preopterećenih majki.
Rizici emocionalnog iscrpljenja
Emocionalno iscrpljenje može imati uticaj na mentalno i fizičko zdravlje, utičući na socijalno okruženje, porodični život i profesionalni život osobe. Evo glavnih rizika:
Mentalno zdravlje: Boravak na granici emocionalnog umora „može izazvati druge simptome poput depresije, panike, poteškoća u koncentraciji, razdražljivosti, umora, nemira i drugih“.
Fizičko zdravlje: Visok nivo dugotrajnog stresa može izazvati srčane bolesti. Osim toga, osoba postaje podložna gripu, prehladama i infekcijama, jer emocionalno iscrpljenje slabi imunološki sistem.
Problemi na poslu: Osoba s „emocionalnim iscrpljenjem pokazuje slabu produktivnost u svakodnevnim zadacima“, što može štetiti profesionalnom razvoju i izazvati probleme na radnom mestu.
Uticaj na personalni život: Oduševljenje i nedostatak zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima utiču na personalni život, jer ove senzacije ne dopuštaju osobi da oseća želju za druženjem s prijateljima i odlaskom na izlete.
Psihosomatski poremećaji: Karakteriziraju ih bolovi i fizički problemi izazvani emocionalnom patnjom, koji se pogoršavaju kada je osoba izložena stresnim situacijama, anksioznosti i psihičkom pritisku.
Fibromialgija, na primer, je bolest koja se svrstava u psiho-somatske poremećaje i pogađa oko 2% populacije, pri čemu 90% čine žene. Bol je rasprostranjen i manifestuje se u određenim delovima tela, ukazujući na veliku emocionalnu patnju.
Kada i kako potražiti pomoć?
Prema stručnjaku, „emocionalno iscrpljenost može se pobrkati s depresijom, stresom i čak lijenosti“. Ona primećuje da osoba često biva tužna, anksiozna i ne može da identifikuje razlog. Takođe, uvek je umorna, želi biti sama i lako se ljuti.
U svakodnevnom životu, osoba ne pronalazi motivaciju i ne zna kako se izvući iz ove situacije samostalno. Zbog toga, ako se navedeni simptomi nastave, važno je potražiti pomoć psihologa. Taj stručnjak će „utvrditi da li je potrebna psihijatrijska procena ili je dovoljno praćenje psihoterapije“, savetuje Vanessa.
Kako lečiti emocionalno iscrpljenost?
Svaki slučaj se procenjuje individualno. Međutim, prema psihologu, uobičajeno se koristi psihoterapija kao tretman. Na taj način, osoba može upoznati sebe, razumeti svoje sukobe i pronaći rešenje kroz samopoznavanje.
Pored toga, meditacija može pomoći u lečenju, jer pomaže u postizanju opuštanja, fokusa i mira. Tehnika „može se izvoditi čak i pre spavanja uz smirujuću muziku“.
Kako izbeći emocionalno iscrpljenost
Prema psihologu, važno je proceniti način života i usvojiti neke prakse čim primetite prve simptome emocionalnog iscrpljenosti. Ona savetuje osobu da „izdvoji vreme za sebe, uživa u aktivnostima, vežba najmanje 20 minuta dnevno, kao i da popije kafu sa prijateljicama radi postizanja ravnoteže i mira“.
Takođe je „važno ne forsirati se da budete produktivni sve vreme i ne prekoračiti svoje granice“. Osim ovih saveta, korisno je potražiti profesionalnu pomoć kako biste sprečili pojavu drugih poremećaja i psihosomatskih bolesti.
Da biste sprečili emocionalno iscrpljenje, ključno je brinuti o sebi i fizički i mentalno. Stoga, praktikujte samoprezervaciju, postavite granice, ne pritiskajte se neprestano, radite stvari koje vam pričinjavaju zadovoljstvo, zagrlite sebe i prihvatite sebe!
Rezime
Emocionalno iscrpljenje je ozbiljan problem koji može uticati na naše fizičko i mentalno blagostanje. Prepoznavanje simptoma i pravovremeno delovanje su ključni za sprečavanje i suočavanje s ovim stanjem. Važno je da se posvetimo sebi i svojim potrebama, uspostavimo zdrave granice, pronađemo načine za opuštanje i pronalazak ravnoteže u životu. Ponekad je neophodno potražiti stručnu pomoć kako bismo razumeli uzroke i pronašli adekvatne strategije za suočavanje s emocionalnim iscrpljenjem. Važno je da sebe prihvatimo, negujemo svoje emocionalno zdravlje i praktikujemo samoprezervaciju kako bismo živeli ispunjen i harmoničan život.
