Svet se suočava s rastućom epidemijom kratkovidnosti, a budući ishod je nejasan.

Ako se proteklih 30 godina može uzeti kao pokazatelj, više od 740 miliona dece i adolescenata biće suočeno s poteškoćama u vidu objekata na daljinu do 2050. godine, prema novim procenama.

Zabrinjavajuće prognoze se temelje na globalnom pregledu koji je ispitao prevalenciju miopije, ili kratkovidnosti, koristeći podatke prikupljene iz 50 zemalja do 2023. godine.

Prethodne prognoze su razmatrale samo podatke do 2015. godine, ali je i tada predviđeno da će polovina svetske populacije biti kratkovidna do 2050. godine.

Najnoviju analizu su sproveli istraživači sa Univerziteta Sun Jat-sen u Kini, a obuhvata 276 studija, pokrivajući oko 5,4 miliona dece i tinejdžera i gotovo 2 miliona slučajeva miopije.

Javni zdravstveni naučnik Jinghong Liang i tim otkrili su da je od 1990. do 2023. godine globalna prevalencija miopije kod osoba uzrasta od 5 do 19 godina porasla sa 24 procenta na 36 procenata.

Prevalencija je bila najviša u Japanu, gde trenutno 86 procenata dece i tinejdžera doživljava kratkovidnost. Zemlja sa najnižom prevalencijom bila je Paragvaj, sa samo 0,84 procenta.

Ako se vid među decom i tinejdžerima nastavi pogoršavati istim tempom, prevalencija miopije kod mladih širom sveta mogla bi doseći gotovo 40 procenata do 2050. godine, što bi premašilo 740 miliona slučajeva.

U Aziji, konkretno, prevalencija bi mogla doseći skoro 70 procenata do 2050. godine.

Ali šta ako se brzina povećanja ubrza? Tokom proteklih 30 godina, a posebno nakon 2020. godine, podaci sugerišu da se prevalencija miopije povećava – i to ne samo na nekoliko mesta.

Prethodne studije su takođe povezale pandemiju COVID-19 s pogoršanjem vida među decom. Na primer, 2020. godine, istraživači u Hong Kongu su primetili nagli porast kratkovidnosti kod 709 dece u uzrastu od 6 do 8 godina.

Iako genetika nesumnjivo igra ulogu u razvoju miopije, to ne može potpuno objasniti nedavni porast broja slučajeva kratkovidnosti širom sveta.

Čak i kada dete ima dva kratkovidna roditelja, jedna studija je pokazala da, ako ne provode dovoljno vremena napolju, genetski rizik od miopije raste na oko 60 procenata.

Igranje napolju se smatra da smanjuje rizik od miopije kod dece, a tokom pandemije, deca u mnogim delovima sveta su bila ograničena na unutrašnje prostore. Štaviše, škola tokom pandemije često se odvijala virtuelno, što je dovelo do dužeg vremena provedenog ispred ekrana nego što je uobičajeno.

„Ovo je posebno značajno za predškolsku decu, jer su u kritičnom periodu vizuelnog razvoja koji se karakteriše visokom plastičnošću,“ tvrde autori nedavne globalne recenzije.

„Postoji potreba za prikupljanjem podataka kako bismo merili varijacije u prevalenciji miopije među mladom populacijom tokom vremena, budući da su uočene značajne razlike u etničkoj pripadnosti i geografiji.“

Na primer, u Africi je prevalencija miopije među decom i adolescentima sedam puta niža nego što je to slučaj u Aziji.

Još uvek niko ne zna zašto je to tako, ali postoji korelacija između trajanja obrazovanja i pojave miopije. U Singapuru i Hong Kongu, deca već sa dve ili tri godine aktivno učestvuju u obrazovnim programima pre formalnog školovanja.

„Moguće je da ranije uvođenje formalnih obrazovnih praksi u ranom uzrastu može uticati na incidenciju miopije tokom detinjstva,“ sugerišu Liang i njegovi saradnici.

„Ovi nalazi su važan korak ka razumevanju trendova u miopiji tokom vremena, posebno u populacijama koje doživljavaju brze tranzicije u miopiji i značajan porast tokom posebnog perioda pandemije COVID-19.“

Autori smatraju da je od suštinskog značaja da identifikujemo zašto se miopija povećava među mladima i da razvijemo načine zasnovane na dokazima za sprečavanje pogoršanja vida u narednoj generaciji.