Mnogi od nas se trude da jedu više voća i povrća, a manje ultra-prerađene hrane. Međutim, držati se tih ciljeva može biti veoma teško. Hrana bogata mastima, šećerom i solju je jednostavno vrlo prijatna, a to nije slučaj samo kod vas – to je deo naše evolucije. Ove vrste hrane aktiviraju sistem nagrađivanja u mozgu jer su u prošlosti bile retke.
Danas je takva hrana svuda oko nas. U savremenim društvima, bogatim i razvijenim, bombardovani smo reklamama koje nas stalno podsećaju na izgled, miris i ukus hrane bogate kalorijama. Kao odgovor na ove snažne signale, naši mozgovi reaguje onako kako su i dizajnirani, izazivajući intenzivnu želju za tom hranom.
Žudnje za hranom su intenzivne želje ili potrebe da se pojedu određene stvari, često specifične vrste hrane. Mi smo programirani da naučimo kako neka hrana ukusno i miriše i gde je možemo ponovo pronaći, posebno ako je bogata mastima ili šećerom. Nešto što nas podseća na uživanje u toj hrani, kao što su privlačne reklame ili prijatni mirisi, može izazvati želju za tom hranom. Ovi signali pokreću fizičke reakcije kao što su povećana proizvodnja pljuvačke i želudačna aktivnost, a te reakcije su relativno automatske i teško ih je kontrolisati.
Stres može dodatno povećati našu potrebu za hranom. Kada smo gladni, često biramo veće porcije, potcenjujemo kalorije i nalazimo veće zadovoljstvo u jedenju.
Vaša istorija ishrane i genetika takođe mogu otežati suzbijanje žudnji za hranom. Ali nemojte se previše kriti – oslanjanje na volju je teško za gotovo svakoga. Signali hrane su toliko moćni da mogu naterati ljude da traže određenu hranu, čak i ako nisu preplavljeni naročito jakom željom za njom. Efekat je intenzivniji ako je hrana lako dostupna.
Kako se odupreti žudnji za hranom?
Postoje načini da pokušate da se oduprete žudnjama. Prvo, priznajte svoju žudnju i razmislite o zdravijem načinu da je zadovoljite. Na primer, ako imate želju za čipsom, možete jesti orahe sa malo soli. Ako želite nešto slatko, možete probati voće.
Kod kuće, imajte voće i povrće lako dostupno i vidljivo, kao i druge hranljive, vlaknaste i neprocesirane namirnice kao što su orašasti plodovi ili običan jogurt. Ako možete, uklonite hranu bogatu mastima, šećerom i soli iz svog okruženja. Postavite ciljeve za ishranu koji su specifični, dostižni, relevantni i vremenski ograničeni. Budite blagi prema sebi i nemojte se previše kriti ako pojedete nešto što ne odgovara vašim ciljevima za zdravlje. Nastavite da se trudite.
Pridružite se našoj Viber grupi!
