Česti simptomi dijabetesa uključuju često mokrenje, prekomernu žeđ, neobjašnjiv gubitak težine, povećanu glad, umor, zamućen vid, sporo zarastanje rana, sklonost infekcijama, trnjenje ili utrnulost u udovima, i promene na koži. Ovi simptomi mogu varirati između Tipa 1 i Tipa 2 dijabetesa. Rana dijagnoza i adekvatno lečenje su ključni kako bi se sprečile komplikacije, te je važno da osobe koje doživljavaju ove simptome potraže medicinsku pomoć.

Nekada davno, živela sam svoj najbolji život. Bila sam tek udata i završavala sam postdiplomske studije dok sam predavala nekoliko sekcija na fakultetu. Tokom Thanksgiving pauze, dobila sam stomačni virus. Nakon toga, stvari su se dramatično pogoršale. Imala sam ponavljajuće sinusne infekcije, brzo izgubila nekoliko kilograma i iskusila niz drugih simptoma.

Videla sam pet medicinskih stručnjaka tokom više od dvanaest meseci. Niko nije proverio moj nivo šećera u krvi. Umesto toga, dobila sam netačnu dijagnozu anoreksije i hipohondrije. Postajala sam sve više depresivna jer mi niko nije verovao. Molila sam za pomoć, a umesto toga, bila sam gaslightovana.

Nije bilo sve dok nije došao topao martovski dan da stvari počnu da se popravljaju. Nisam mogla da se probudim iz srednjepodnevnog sna. Moj suprug me je hitno odvezao u hitnu pomoć.

Tamo mi je postavljena dijagnoza dijabetesa Tipa 1, autoimune bolesti u kojoj telo prestaje da proizvodi sopstveni insulin. Poslata sam u jedinicu intenzivne nege i priključena na infuziju insulina. Napokon, dobila sam potvrdu – i ne samo potvrdu, već i ispravku.

S obzirom na sezonu bolesti pred nama, važno je da ljudi svih uzrasta prepoznaju simptome Tipa 1 dijabetesa. Moji lekari su greškom verovali da se Tip 1 dijabetes, koji je nekada često nazivan Dijabetesom kod dece, ne može javiti osobi u dvadesetim godinama. Stoga, Tip 1 nije bio na njihovom radaru.

Bilo je više slučajeva gde je osoba sa Tipom 1 dijabetesa netačno dijagnostikovana sa uobičajenim bolestima poput streptokoka, influence ili, kao što je bio slučaj sa mnom, hipohondrijom. Poznavanje simptoma može spasiti vaš život ili život nekog koga volite.

Evo 5 očiglednih znakova Tipa 1 dijabetesa koje su moji lekari propustili:

1. Gubitak težine

Svaki put kada sam odlazila na pregled zbog još jedne sinusne infekcije, medicinska sestra bi me izmerila. Nedeljama za redom, gubila sam nekoliko kilograma. Do vremena kada mi je postavljena dijagnoza Tipa 1 dijabetesa u hitnoj pomoći, težila sam svega devedeset i sedam funti. Kao referenca, visoka sam pet stopa i osam inča. Bila sam očigledno iscrpljena.

Prema NHS-u, „Bez insulina, vaše telo će razgraditi sopstvenu masnoću i mišiće, što dovodi do gubitka težine.“ Interesantno je da sam u mom slučaju unosila velike količine kalorija svakog dana, u vidu soka i hrane, ali sam i dalje brzo gubila na težini. To je objašnjeno u sledećem simptomu: žeđ i glad.

2. Žeđ i glad

Sećam se da sam se pitala kako mogu konzumirati hranu ceo dan, svaki dan, a ipak biti gladna i gubiti na težini. Takođe, nisam mogla da popijem dovoljno vode. Svaku priliku sam koristila da popijem bocu vode ili sam stavila lice pod česmu kod kuće i gutala vodu.

Mayo Clinic objašnjava: „Biti veoma žedan i često mokriti su česti simptomi dijabetesa.“ Nastavljaju, „Kod ljudi koji imaju dijabetes, višak šećera – koji se takođe naziva glukozom – se nakuplja u krvi. To primorava bubrege da rade prekovremeno kako bi filtrirali i apsorbovali višak šećera.“ Rezultat – često mokrenje.

Takođe, neotkriveni Tip 1 dijabetičar može se suočavati sa neprekidnom gladju. Cleveland Clinic kaže: „Glukoza (šećer) je glavni oblik energije koji vaše telo koristi iz hrane koju jedete. Bez dovoljno insulina, vaše telo ne može koristiti glukozu za energiju.“ To dovodi do toga da Tip 1 dijabetičari osećaju „nedostatak energije“ i izaziva „povećanu glad.“

3. Iscrpljenost

Kada telo nema dovoljno ili uopšte nema insulina, sigurno će biti iscrpljeno. čak i ako spavate osam ili devet (i više) sati noću i često dremate tokom dana, posebno u poslednjim mesecima pre mog postavljanja dijagnoze, morala sam vući sebe kroz dane predavanja, prisustvovanja časovima postdiplomskih studija, obavljanja kućnih poslova i društvenih aktivnosti.

Prema Univerzitetskom zdravstvu Centralne Floride, „U direktnoj vezi sa dobijanjem hranljivih materija iz hrane, osoba sa nedijagnostikovanim dijabetesom može se osećati stalno veoma umorno.“ Dodaju, „Čak i nakon dobre noći sna, ako telo ne može izvući energiju iz hrane, jednostavno ne može efikasno funkcionisati.“

4. Trnjenje nogu

Gotovo svako zna iritantan osećaj kada nam neki deo tela „utrne“. To može izgledati kao mravi ili statički elektricitet koji prolazi kroz taj deo tela, i sve na šta možemo da mislimo je dok se normalan osećaj ne povrati. Kod osoba sa nedijagnostikovanim Tipom 1 dijabetesa, stopala i ponekad i ruke, gotovo stalno osećaju trnjenje.

Mayo Clinic izveštava: „Visoka koncentracija šećera (glukoze) u krvi može oštetiti nerve u celom telu.“ Oštećenje nerava može uticati na noge, ruke i stopala, ali i „digestivni sistem, urinarni trakt, krvne sudove i srce.“ Nedijagnostikovani Tip 1 dijabetičari imaju nekontrolisano visok nivo šećera u krvi zbog nedostatka insulina, što može rezultirati trnjenjem u nekim delovima tela.

5. Mutan vid

Dva meseca pre postavljanja dijagnoze, obavila sam godišnji oftalmološki pregled. Nosila sam naočare ili sočiva od školskih dana. Moj lekar je postao frustriran kada sam se više puta vratila u njegovu kliniku i prijavljivala da moj recept nije tačan. Moj vid je i dalje bio mutan.

Baš kao što nekontrolisana visoka koncentracija glukoze u krvi može uticati na ruke i noge osobe sa Tipom 1 dijabetesa, takođe može uzrokovati mutan vid. Oko je prepuno nerava, a nervi su podložni oštećenju usled visokog nivoa šećera u krvi. Prema Nacionalnom institutu za zdravlje (NIH), „Visok nivo glukoze može promeniti nivo tečnosti ili izazvati oticanje tkiva u vašim očima“, što dovodi do mutnog vida. Dobra vest je da normalizacija nivoa glukoze – što može rezultirati terapijom insulinom za osobe sa Tipom 1 dijabetesa – može vratiti vid u normalu.

Ovo nisu svi simptomi dijabetese sa kojima se osoba sa nedijagnostikovanim Tipom 1 dijabetesa može suočiti. Važno je napomenuti da početak Tipa 1 dijabetesa predstavlja medicinsku hitnost. Ako se ne leči, pacijenti mogu zapasti u stanje nazvano dijabetička ketoacidoza, gde telo postaje toksično i počinje da se gasi.

To se desilo i u mom slučaju. Ostala sam nedijagnostikovana tako dugo da je nivo mog šećera u krvi bio sedam puta viši od normale. Lekari u hitnoj miroljubivosti su mi rekli da sam bila vrlo blizu smrti kad sam stigla. Srećom, tog dana mi je postavljena dijagnoza i sada već živim sa Tipom 1 dijabetesa više od sedamnaest godina. Međutim, da sam ja (i moji lekari) znali znakove, ne bih se približila toliko gubitku života.

Zaključak

Zaključak ovog iskustva ukazuje na važnost prepoznavanja simptoma Tipa 1 dijabetesa kako bi se omogućila brza dijagnoza i odgovarajuća terapija. Nedijagnostikovani Tip 1 dijabetes može dovesti do ozbiljnih komplikacija, uključujući dijabetičku ketoacidozu, koja može biti potencijalno smrtonosna. Edukacija o simptomima dijabetesa i znacima bolesti može spasti život, a redovni medicinski pregledi su od suštinskog značaja.

Autor ovog iskustva preživeo je i živi sa Tipom 1 dijabetesom već dugi niz godina, ali njegova priča služi kao upozorenje svima da obrate pažnju na svoje telo i potraže medicinsku pomoć ako primete nespecifične simptome koji bi mogli ukazivati na ovu ozbiljnu bolest. Pravovremena dijagnoza može značiti razliku između života i smrti.