Zdravlje srca i zasićene masti u mleku

Preporuka da se ograniči (ne eliminiše!) unos zasićenih masti radi prevencije kardiovaskularnih bolesti prilično je rasprostranjena u većini smernica za zdravu ishranu. Da bi se postigao ovaj cilj, podstiče se konzumiranje mlečnih proizvoda sa smanjenim sadržajem masti. Međutim, postoje novi dokazi iz kliničkih i epidemioloških studija da nisu sve zasićene masne kiseline jednake; one poreklom iz različitih izvora mogu različito uticati na zdravlje srca.

Na primer, The American Journal of Clinical Nutrition nedavno je objavio studiju koja je prikupila podatke od 2.391 učesnika u Framingham Offspring Study. Istraživači su započeli analizom dva seta trodnevnihh zapisa o ishrani dobijena između 4 i 7 godina razmaka, a zatim su pratili učesnike 4 i 8 godina kasnije.

Tim je otkrio da su žene sa najvišim kvintilom zasićenih masti iz mlečnih izvora na početku imale niži indeks telesne mase (BMI) i niži procenat telesne masti tokom narednih 4 godine u poređenju sa onima u najnižem kvintilu unosa zasićenih masti iz mlečnih proizvoda.

Kod muškaraca, ali ne i kod žena, unos zasićenih masti iz mleka na početku je bio pozitivno povezan sa koncentracijama HDL-holesterola u krvi i negativno povezan sa trigliceridima, C-reaktivnim proteinom i fibrinogenom (tri faktora rizika srčane bolesti) merenim u naredne 4 godine. I muškarci i žene sa većim unosom masti iz mlečnih proizvoda kao što su mleko i jogurt takođe su imali prosečno veće veličine čestica HDL i LDL holesterola, što može štititi srce.

S jedne strane, ovi rezultati dodatno podržavaju paradigmu da bi trebalo uzeti u obzir matriks hrane prilikom razmatranja uticaja dijetalnih masti na zdravlje. Nutritivni sastav mlečnih proizvoda može učiniti da njihove zasićene masti budu manje štetne za zdravlje u poređenju sa zasićenim mastima koje biste našli u hamburgeru.

S druge strane, podaci iz ove studije imaju ograničenja na koje treba obratiti pažnju. Pre svega, ovi rezultati samo pokazuju asocijaciju, jer se ne mogu izvući uzročni efekti iz opservacione studije poput ove. Takođe se ne razdvaja da li je izvor zasićenih masti iz mlečnih proizvoda važan. Da li postoji razlika u riziku od kardiovaskularnih bolesti ako neko unosi više zasićenih masti iz običnog jogurta u poređenju sa kriškama procesiranog sira? Potrebno je više kontrolisanih intervencionih studija kako bismo bolje razumeli kako zasićene masti iz različitih izvora utiču na zdravlje srca.

Ostavite komentar