Iako je nelagodnost tokom vežbanja glavni razlog zašto pacijenti sa srčanom insuficijencijom traže medicinsku negu, prema Američkom udruženju za srce, vežbanje je bezbolno i može koristiti ovim pacijentima.

Vežbanje igra važnu ulogu u prevenciji i rehabilitaciji mnogih oblika srčanih oboljenja. Vežbanje može imati pozitivan uticaj na mnoge faktore koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja kao što su visok krvni pritisak, visok holesterol, dijabetes i gojaznost. Vežbanje može biti korisno i važno za osobe sa srčanim bolestima, pod nadzorom stručnjaka i uz prilagođene metode i intenzitete treninga.

Koronarna arterijska bolest je najčešći oblik kardiovaskularnih bolesti. Drugi uključuju hipertenziju, moždani udar i kongestivnu srčanu insuficijenciju. Bolest koronarnih arterija je skoro uvek rezultat procesa koji se naziva ateroskleroza, to je formiranje blokada koje postepeno uzrokuju sužavanje arterija koje snabdevaju srce krvlju. Blokada se sastoji prvenstveno od masnih supstanci, holesterola i kalcijuma.

Ako protok krvi nije dovoljan za potrebe srca, ljudi generalno osećaju pritisak u grudima ili tup bol, koji se ponekad širi u vrat, vilicu, levo rame ili ruku. Ova vrsta bola se naziva angina. Mogu se formirati ugrušci, koji, ako se prošire do te mere da potpuno zatvore sud, dovode do srčanog udara.

Opšte smernice za vežbanje

Ljudi kojima je nedavno dijagnostikovana koronarna arterijska bolest često se upućuju na program rehabilitacije srca. Mnogi ljudi mogu bezbedno sami da započnu program vežbanja kod kuće. Vaš lekar će moći da vas posavetuje koja vrsta programa je najbolja za vas na osnovu vaše medicinske istorije i trenutnog fizičkog stanja.

1. Ako ste nedavno imali srčani udar ili operaciju srca, morate dobiti lekarsko odobrenje i uputstva od lekara pre nego što povećate nivo aktivnosti.
2. Pažljivo pratite intenzitet vežbanja. Pobrinite se da ostanete unutar svoje lične zone otkucaja srca (koju obično određuje lekar testom na traci za trčanje). Vaš broj otkucaja prilikom vežbanja ispod nivoa koji izaziva abnormalne znake ili simptome preko 9 otkucaja u minuti. (Izbrojite svoj puls 10 sekundi i pomnožite sa šest da biste dobili broj otkucaja u minuti.) Vaš lekar bi trebalo da vam preporuči puls koji se smatra bezbednim i odgovarajućim za vas. Ovo može uključivati uzimanje testa stresa pri vežbanju da bi se odredio vaš maksimalni broj otkucaja srca.
3. Pokušajte da vežbate najmanje tri do četiri puta nedeljno. Pojedinci sa slabijom kondicijom i dalje mogu imati koristi od pet do 10 minuta vežbanja, dva do tri puta dnevno. Izvršite postepeno zagrevanje i hlađenje u trajanju od najmanje 10 minuta. Ukupno trajanje vežbanja treba postepeno povećavati na 30 do 60 minuta u periodu od jednog do šest meseci. Pored specifičnog programa vežbanja, možete dodatno pomoći svom srcu povećanjem aktivnosti u svakodnevnom životu. Na primer, vozite sobni bicikl dok gledate TV ili čitate novine. Bavite se baštovanstvom, pređite na ručnu kosilicu, hodajte ili vozite bicikl na kratkim razdaljinama – do prodavnice i slično. Možda biste mogli da parkirate kilometar od posla i prošetate, parkirate automobil na najudaljenijem kraju parkinga, idete stepenicama umesto liftom i češće šetate psa. Budite kreativni!
4. Obavestite svog lekara ako primetite bilo kakve abnormalne znake ili simptome pre, tokom ili posle vežbanja. Ovo uključuje bol u grudima, otežano disanje ili ekstremni zamor.
5. Ukoliko vam je prepisan, uvek nosite nitroglicerin sa sobom, pogotovo tokom vežbanja.
6. Ostanite hidrirani: Važno je piti vodu čak i pre nego što osetite žeđ, pogotovo u vrućim danima.
7. Ne vežbajte napolju kada je previše hladno, vruće ili vlažno. Visoka vlažnost može dovesti do bržeg umora; ekstremne temperature mogu da ometaju cirkulaciju, otežaju disanje i izazovu bol u grudima. Bolji izbor su aktivnosti u zatvorenom kao što je šetnja tržnim centrom.
8. Nikada ne vežbajte do tačke bola u grudima ili angine. Ako osetite bol u grudima tokom vežbanja, odmah prekinite i obratite se svom lekaru.

Nikad nije kasno da povećate svoju fizičku aktivnost ili započnete program vežbanja. Zatražite smernice od svog lekara pre nego što počnete sa vežbanjem.

I zapamtite, vežbajte uvek u granicama udobnosti. Ako izaziva jak bol ili nelagodnost, usporite, previše se naprežete.

Vežbe za snagu

Uključivanje vežbi za snagu u lični program održavanja kondicije može pomoći srčanim bolesnicima. Pored povećanja vaše mišićne kondicije i opšteg blagostanja, trening snage može smanjiti reakcije otkucaja srca i krvnog pritiska na rad gornjeg dela tela kao što je dizanje. Stoga trening snage može smanjiti pritisak na vaše srce tokom posla i aktivnosti u slobodno vreme.

Velike težine mogu dovesti do preteranog stresa na srce, zato koristite manje težine kojE dozvoljavaju puno ponavljanja (idealno 10 do 15) po seriji. Trening snage treba da radi na svim glavnim mišićnim grupama u vašem telu. Programi sa jednim setom koji se rade dva do tri puta nedeljno preporučuju se u odnosu na programe sa više setova jer su veoma efikasni i oduzimaju manje vremena.

Znaci upozorenja

Morate odmah da prestanete sa vežbanjem i konsultovati se sa lekarom ako imate:

• Bol ili pritisak bilo gde od vrata do pupka,
• Vrtoglavicu,
• Abnormalan srčani ritam,
• Otežano disanje, ili
• Mučninu.

Saveti za smanjenje srčanih problema

U cilju smanjenja rizika od daljih srčanih problema, srčani bolesnici, pored vežbanja, mogu preduzeti nekoliko sledećih koraka:

Birajte hranu sa niskim sadržajem masti, niskim holesterolom, niskim kalorijama. Jedite puno žitarica, voća i povrća. Kada vadite krv, vaš nivo lipoproteina niske gustine(LDL, još poznat kao „loš“ holesterol) treba da bude ispod 100 miligrama po decilitru.

• Prekinite da pušite.
• Pijte lekove koje vam je doktor prepisao.
• Naučite da mirno reagujete na stresne situacije. Razvijte tehnike za smanjenje stresa poput dubokog disanja ili meditacije.
• Snizite krvni pritisak ako je visok (140/90 ili više). Ovo obično uključuje ishranu, vežbu, a ponekad i lekove.
• Idite na redovne kontrole.
• Razmislite o medicinskom programu za srčanu rehabilitaciju, koji pruža vođene vežbe i društvenu podršku.

Ova informacija nije zamena za medicinski tretman. Pre nego što započnete program vežbanja, konsultujte lekara.

Odricanje od odgovornosti

Sadržaj nije namenjen da bude zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek tražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem.