Dovoljno sna je od suštinske važnosti za održavanje optimalnog zdravlja i blagostanja pojedinca. Njegova važnost se upoređuje sa redovnom fizičkom aktivnošću i konzumiranjem uravnotežene ishrane. Jedan od načina da se obezbedi dovoljno sna je praktikovanje korisne higijene sna, što poboljšava opšte učenje i pamćenje.

Adekvatan san ima nekoliko benefita, ali ljudi u modernoj eri ne uspevaju da uživaju u dobrom snu zbog svog zauzetog rasporeda. Trenutno okruženje ozbiljno narušava prirodne obrasce spavanja. Osobe trenutno imaju lošije obrasce spavanja nego ranije. Kada je vreme za spavanje kraće, verovatno će biti teže zadržati i sećati se detalja. To je zato što je san bitan za pamćenje i učenje. Pored toga, teško je koncentrisati se i upiti nove informacije kada smo pospani. Zbog toga ovaj blog razmatra prednosti dobrog sna.

Poboljšava koncentraciju i produktivnost

San je ključan za različite aspekte funkcionisanja mozga, uključujući koncentraciju, performanse, kogniciju i produktivnost. Sve ove funkcije mogu biti poremećene poremećajima spavanja. Prema istraživanju sprovedenom među stažistima koji su imali tradicionalni program sa dugim radnim satima dužim od 24 sata, utvrđeno je da su oni napravili 36% više ozbiljnih medicinskih grešaka u odnosu na one koji su imali program koji im je omogućavao više sna. Drugo istraživanje je takođe pokazalo da nedovoljno sna može imati isti negativan uticaj na rad mozga kao i trovanje alkoholom. S druge strane, adekvatan san poboljšava rešavanje problema i olakšava funkcionalnost pamćenja kod ljudi svih dobnih grupa.

Pomaže u gubitku težine

Nekoliko istraživanja tokom proteklih decenija povezalo je gojaznost sa lošim obrascima spavanja. Kada dobro spavate, verovatno ćete manje osećati glad. Kada spavate manje sati, to remeti hormone leptin i grelin u vašem mozgu koji regulišu apetit. Kada su ovi hormoni izbalansirani, otpornost na iskušenja nezdrave hrane nestaje. Međutim, kada ste umorni, pojavljuje se snažna želja za hranom. To je zato što vreme provedeno u snu direktno je povezano sa vremenom provedenim za stolom.

Što više spavate, manje ćete jesti, što znači da vaše telo počinje da gubi težinu. U opsežnom istraživanju, deca i odrasli sa kratkim trajanjem sna imali su 89% odnosno 55% veću verovatnoću da razviju gojaznost. Osim toga, uticaj sna na dobijanje težine takođe je posredovan različitim faktorima, uključujući motivaciju za vežbanje i hormone. Dakle, nedovoljno sna dovodi do toga da vaše telo luči više stresnog hormona kortizola, što dovodi do povećanja masnoća i povećanja telesne težine.

Pomaže u maksimiziranju sportskih performansi

Naučnici sa Univerziteta Stanford proučavali su uticaj sna na grupu košarkaša. Istraživanje je pokazalo da dovoljan san poboljšava preciznost, brzinu, reakcije i opšti osećaj telesnog blagostanja igrača. Nedovoljno sna takođe je povezano sa lošom izvođenjem vežbi i funkcionalnim smetnjama kod starijih žena. Drugo istraživanje na više od 2800 žena takođe je otkrilo da nedovoljan san dovodi do problema pri hodanju i većih teškoća pri obavljanju samostalnih zadataka. Nedovoljno spavanje takođe negativno utiče na našu probavu, što može ometati naše napore da izgubimo težinu vežbanjem. Takođe smanjuje sposobnost tela da koristi glukozu kao energiju za obavljanje aktivnosti.

Smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2

Nedovoljno spavanje povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 tako što narušava metabolizam šećera u telu. Učesnici koji su bili strogo ograničeni na 4 sata sna tokom pet noći su imali smanjenje nivoa insulina – hormona koji reguliše korišćenje šećera u telu – za 40%. Više studija je takođe sugerisalo da loš san negativno utiče na metabolizam glukoze i smanjuje tačnost insulina, što dovodi do visokog nivoa šećera u krvi. Loše navike spavanja su povezane sa nepovoljnim efektima na nivo šećera u krvi kod ljudi.

Poboljšava imuni sistem

San je važan za imuni sistem tela u borbi protiv infekcija. Čak i loš san može snažno smanjiti funkciju imunog sistema tako što smanjuje broj ćelija koje se bore protiv infekcija i prirodni imuni odgovor tela. Za razliku od osoba koje imaju malo sna, osobe koje su dobro spavale imale su veći broj antitela koja reaguju na vakcinaciju. Ovaj efekat nije bio ograničen na punih osam sati sna: nivo antitela se povećavao za 56% za svaki dodatni sat sna.

Jedno sjajno dvonedeljno istraživanje je ispitivalo pojavu prehlade nakon što su ljudima ubrizgali kapljice virusa prehlade. Istraživanje je pokazalo da osobe koje su spavale manje od 7 sati bile su otprilike tri puta podložnije razvoju prehlade u poređenju sa onima koji su spavali 8 sati i više. Dakle, spavanje najmanje osam sati svake noći je veoma korisno, posebno ako dobijete prehladu. Takođe, konzumiranje dovoljno belog luka može značajno pomoći u ublažavanju simptoma prehlade.

Smanjuje zapaljenje

Nedovoljno spavanje povećava simptome zapaljenja, što povećava rizik od razvoja dijabetesa, bolesti srca i pogoršavanja simptoma zapaljenskih stanja kao što je artritis. Zapaljenje se povećava zbog povećane sinteze inflamatornih citokina u telu, uz istovremeno smanjenje proteina koji se bore protiv zapaljenja. Loš san aktivira neželjene markere degradacije ćelija i zapaljenja. Nedovoljno spavanje je snažno povezano sa dugotrajnim zapaljenskim bolestima creva, upalom digestivnog trakta. Jedno istraživanje je otkrilo da su osobe sa Kronovom bolešću koje su bile lišene sna bilo dva puta podložnije povratku bolesti u poređenju sa onima koje su spavale dovoljno. Zbog toga istraživači predlažu procenu sna kao pomoć u predviđanju ishoda kod ljudi sa dugotrajnim zapaljenskim stanjima.

Kontroliše raspoloženje i poboljšava društvenu interakciju

Promene raspoloženja su jedan od najuočljivijih efekata nedovoljnog sna. Mnogi ljudi doživljavaju povećanu frustraciju, razdražljivost i čak simptome depresije kada su premoreni. San igra važnu ulogu u našoj sposobnosti da se nosimo sa stresom i emocionalnim izazovima. Nedostatak sna može otežati prepoznavanje emocija kod drugih ljudi i komunikaciju sa njima. Loš san takođe može uticati na našu sposobnost da interpretiramo i reagujemo na društvene signale. Sa druge strane, dobar san pomaže u regulisanju emocionalnih reakcija, poboljšava raspoloženje i podržava pozitivne interakcije sa drugima.

Ukratko, dobar san ima brojne benefite za zdravlje i blagostanje. Poboljšava koncentraciju, produktivnost, sportske performanse, reguliše apetit i pomaže u gubitku težine, smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, jača imuni sistem, smanjuje zapaljenje, reguliše raspoloženje i poboljšava društvenu interakciju. Kako biste uživali u svim ovim prednostima, važno je obezbediti dovoljno sna svake noći i praktikovati dobru higijenu sna.