Bez obzira kako to nazvali – da li se nalazite “u zoni”, “povezani”, ili u stanju “flow-a” – sve se svodi na isto: fokusiranost.

To je nešto što se ne dobija lako. Sa nizom digitalnih ometanja, od društvenih mreža do obaveštenja koja neprestano stižu, u kombinaciji sa mnogim zahtevima svakodnevnog života, pronalaženje svog stanja ‘flow-a’ može biti izazovno. Srećom, postoje tehnike potkrepljene naukom koje možemo koristiti kako bismo lakše pronašli fokus i duže ostali koncentrisani.

1. Izgradite kognitivne asocijacije

Razlog zbog kojeg je toliko ljudi imalo poteškoća sa fokusiranjem na posao na početku pandemije bio zbog kognitivnih asocijacija. Vaša sofa je prethodno bila mesto za gledanje TV emisija i opuštanje, a preko noći postala je mesto za “sastanke”. Razlog zašto je to delovalo tako je zato što je vaš mozak povezivao vašu sofu sa odmorom i slobodnim vremenom. Ali možete koristiti kognitivne asocijacije u svoju korist kada pokušavate brzo se fokusirati.

Jednostavan kognitivni okidač? Muzika

Toplo preporučujemo da ljudi stvore asocijaciju sa plejlistom muzike koja će biti okidač za fokusiranje ili ulazak u “flow stanje”. “Izaberite muziku bez reči ili sa rečima na jeziku koji ne razumete.”

Nakon što je izaberete, slušajte istu plejlistu svaki put kada sednete da obavljate posao koji zahteva veći nivo koncentracije. Nikada je ne slušajte dok se opuštate ili radite nešto drugo. To će postepeno naučiti vaš mozak da brzo uđe u stanje “flow-a”. To će biti svaki put kada čuje muziku sa kojom ste izgradili asocijaciju. Preporučuje se muzika jer je prenosiva i dostupna, ali kognitivne asocijacije takođe funkcionišu sa vašim ostalim čulima. Miris može biti posebno moćan, tako da oni koji rade od kuće mogu imati koristi od posebne sveće za ulazak u stanje “flow-a”.

2. Pripremite svoj prostor

S ciljem da se usredsredite, najbolje mesto za početak je vaš fizički prostor. Bez obzira da li radite od kuće, imate hibridni model ili ste u kancelariji puno radno vreme, postoje promene koje možete napraviti kako biste podstakli koncentraciju. Nažalost, počinjemo s nekom vrstom nedostatka: “Ljudski mozak je prirodno podešen da neprestano skenira okolinu u potrazi za bilo kojim značajnim stimulansom”. Studija Harvard Business School iz 2018. godine utvrdila je da otvoreni kancelarijski prostori imaju negativan uticaj na ljudsku saradnju, i da umesto da razgovaraju jedni s drugima, radnici se zapravo još više trude da postignu tišinu i privatnost. To je zato što težimo mogućnosti fokusiranja i ulaska u stanje “flow-a”, a stalni stimuli u kancelarijskom okruženju to može učiniti nemogućim.

Razmislite o vizualnim i auditivnim ometanjima i načinima kako da ih eliminišete. Za vizualna ometanja na poslu, izaberite da radite iz kabineta ili nabavite svoje pregrade kako biste sprečili spoljne uticaje. Tako ne možete da vidite svaki pokret u kancelariji sa svog radnog stola. Koristite slušalice sa sistemom za poništavanje buke da biste rešili audio komponentu.

Kod kuće, takođe pokušajte eliminisati što više ometanja. Držite radni sto čist od svih predmeta osim onih koji su vam potrebni za rad. Zatvorite vrata ako je moguće i isključite sve pozadinske buke poput televizora ili otvorenih prozora. Ako imate cimera ili partnera koji radi od kuće, isto pravilo važi. Pokušajte se pozicionirati tako da ne vidite njihove pokrete.

3. Praktikujte digitalnu higijenu

Moglo bi se reći da je teže urediti svoje obaveštenja uvek aktivnog digitalnog sveta nego urediti svoju kancelariju. “Ljudi nisu stvoreni za stalna ometanja i prekide. Znači da se kao vrsta u 21. veku borimo sa našom tehnološkom realnošću i sa koliko neumornih prekida i ometanja se očekuje da se svakodnevno suočavamo.”

Kaže da je vaš prvi zadatak da sprovedete reviziju svojih obaveštenja. Pogledajte e-poštu, Slack, društvene mreže i SMS poruke, i eliminišite push obaveštenja koliko je god moguće. Idealno, postavite sve na režim “Ne ometaj” (Do Not Disturb) i dozvolite samo dolazak obaveštenja od hitnih kontakata.

Zaključak

Kako bismo ostvarili bolju koncentraciju, produktivnost i ulazak u stanje “flow-a”, ključno je usmeriti pažnju na nekoliko ključnih aspekata. Praktikovanjem kognitivnih asocijacija i uspostavljanjem povezanosti između određenih okidača i željenog stanja fokusiranosti, možemo trenirati naš mozak da brže ulazi u stanje koncentracije. Takođe, sređivanjem fizičkog prostora, eliminacijom vizualnih i auditivnih ometanja te upravljanjem digitalnim obaveštenjima, stvaramo povoljno okruženje za postizanje optimalne koncentracije.

Iako savremena tehnologija i digitalni svet donose mnoge prednosti, njihovo konstantno ometanje može negativno uticati na našu sposobnost fokusiranja. Postavljanjem prioriteta i pravilnim podešavanjem obaveštenja, možemo umanjiti distrakcije i povećati svoju efikasnost tokom radnih aktivnosti.

Najvažnije je postepeno uvoditi ove promene i prilagoditi ih svojim potrebama i okruženju. Takođe, svaka osoba može pronaći svoj jedinstveni pristup i tehnike koje joj najbolje odgovaraju kako bi dostigla željeni nivo fokusiranosti i ostvarila bolje rezultate u radu. Sa pravilnim vežbanjem digitalne higijene, organizacije i stvaranjem optimalnog okruženja, možemo poboljšati našu sposobnost da ostanemo fokusirani, ostvarimo efikasnost u radu i postignemo stanje “flow-a”, omogućavajući nam da postignemo svoje ciljeve na profesionalnom i ličnom planu.

U Gmailu i Outlooku, počnite koristiti funkciju VIP sandučeta, koja vam omogućava da odredite čije e-mailove želite da prođu, dok manje važni zadaci mogu biti prosleđeni u standardno sanduče. “Podrazumevane postavke naše tehnologije nisu tu da vam zaista pomognu da budete produktivniji, čak i ako je to alat za produktivnost. Postavke treba ažurirati: Jedino obaveštenje koje bi trebalo biti dozvoljeno je ono koje je važnije ili hitnije od onoga na čemu radite.”

Još jedan jednostavan način za čišćenje vašeg digitalnog okruženja? Stavite telefon u drugu sobu ili ga držite van vidokruga dok radite. Čak i licem okrenut na dole na vašem radnom stolu, viđenje vašeg telefona može ometati vaš ‘flow’ stanje.