Teško je znati da li hrana koju konzumirate pruža telu hranljive sastojke onako kako je priroda zamislila, kada reklamne kampanje i mediji izazivaju masovnu konfuziju o tome šta je zaista dobro za vas, nasuprot onoga što se reklamira kao dobro radi povećanja profita kompanije. Još je teže znati da li hrana koju kupujete u supermarketu zaista prija vašem telu kada se upotreba pesticida i herbicida širom sveta slabo reguliše, što uzrokuje milione bolesti svake godine (izveštaj Svetske zdravstvene organizacije) i kada se oni označavaju kao karcinogeni. Kada se tome dodaju i regulative u vezi sa uvozom, stvara se lavirint koji zbunjuje svaku osobu koja brine o svom zdravlju i planeti, i postavlja pitanje kako je sve postalo tako komplikovano. Ovaj članak ima za cilj da razjasni neka pitanja o tome kako da hrana koju koristite bude najsigurnija, najčistija i najekološki prihvatljivija hrana koju možete pronaći.
Prvo, kako se uzgaja…
Organska poljoprivreda se reguliše strogim državnim standardima koji osiguravaju da se proizvodnja obavlja bez upotrebe toksičnih i perzistentnih pesticida, sintetičkih azotnih đubriva, antibiotika, sintetičkih hormona, genetičkog inženjeringa ili drugih isključenih praksi, mulja iz otpadnih voda ili zračenja. Sve ove stvari se, nažalost, mogu naći u hemijskim i konvencionalnim poljoprivrednim praksama. Organski farmeri shvataju da ono što unosite u zemlju ima dubok uticaj na ono što iz nje dobijate i smatraju to svojim najvećim bogatstvom. Oni shvataju da briga o zemlji obezbeđuje biljkama hranljive sastojke koje im je potrebno za rast. Osim toga, omogućava apsorpciju glavnih i mikro-nutrijenata poput vitamina C, što rezultira većim sadržajem hranljivih sastojaka i često boljim ukusom useva. Sve to rezultira zdravijim telima onih koji konzumiraju ove useve. Sve počinje praksama koje pomažu u izgradnji zdravog zemljišta, koje neguje biljke i smanjuje incidenciju biljnih bolesti. Da bi stekla organsku sertifikaciju, zemlja se mora obrađivati bez zabranjenih materijala najmanje tri godine. Sa sertifikacijom, organski farmeri moraju razviti plan organskog gazdinstva, koji nadgleda njihova sertifikaciona agencija uz godišnje inspekcije treće strane.
Zatim, kako se obrađuje…
Organska hrana se minimalno obrađuje bez veštačkih sastojaka ili sintetičkih konzervansa. Upotreba GMO-a je zabranjena tokom proizvodnje i obrade sertifikovanih organskih proizvoda. Strogi proces sertifikacije, uključujući periodično testiranje, je obavezan, a potpuno zračenje je zabranjeno u organskoj obradi. Procesi koji se koriste u operaciji koja je sertifikovana prema organskim standardima se pregledaju i procenjuju, s posebnim koracima koji se preduzimaju kako bi se osiguralo da organski sastojci nisu mešani ili kontaminirani neorganskim materijalima.
A što se tiče uvoza…
Ako kupujete uvezene sertifikovane organske proizvode, možete biti sigurni da proizvod nije zračen. Svaki proizvod, mesto na kojem je uzgajan i njegova namena su faktori koji se uzimaju u obzir prilikom pregleda i procene proizvoda za njihovo prihvatanje u Australiji. Ministarstvo poljoprivrede brine o infestacijama insekata i bakterija u naš ekosistem koje mogu prouzrokovati štetu. Ako je uvozni proizvod oštećen, uvozniku se nudi mogućnost (i) povrata ili (ii) čišćenja ili re-ocenjivanja proizvoda na objektu odobrenom od strane Ministarstva poljoprivrede, čime se proizvod više ne smatra sertifikovanim. Osim ove mere, sertifikaciono telo sprovodi nasumično i kontinuirano uzorkovanje uvezenih sertifikovanih organskih proizvoda. Vrše se analize ostataka herbicida, pesticida, teških metala modernog poljoprivrednog porekla, GMO genetskog materijala, mikrobioloških supstanci i drugih, kako bi se osiguralo da hrana koju prodajemo i koju jedete bude bezbedna za vas i za okruženje u kojem se uzgaja.
1 Comments