Da li ste se ikada suočili sa situacijom da vaše dete odbija da jede neku namirnicu ili celu grupu namirnica? Da li ste se ikada pitali zašto je vaše dete probirljivo u ishrani i kako da ga navedete da jede raznovrsnije i zdravije? Ako je odgovor da, niste jedini. Probiranje jela u ishrani je česta pojava kod dece, naročito u uzrastu od 2 do 6 godina. To može biti izvor stresa i zabrinutosti za roditelje koji žele da obezbede svojoj deci kvalitetnu i uravnoteženu ishranu. Međutim, postoje načini kako da prevaziđete ovaj problem i pomognete svom detetu da razvije dobre navike u ishrani koje će mu koristiti tokom celog života. U ovom članku ćemo vam dati nekoliko saveta kako da to postignete.

Šta je probiranje hrane u ishrani i zašto se javlja?

Probiranje hrane u ishrani je pojava kada dete odbija da jede određenu hranu ili celu grupu hrane, kao što su povrće, voće, meso ili mlečni proizvodi. Probiranje hrane u ishrani može biti privremena ili trajna, blaga ili ozbiljna. Neka deca su probirljiva samo povremeno, dok druga imaju stalne probleme sa prihvatanjem različite hrane. Neka deca odbijaju samo nekoliko namirnica, dok druga imaju veoma ograničen izbor hrane koju su spremna da pojedu. Probiranje hrane u ishrani se najčešće javlja kod dece u uzrastu od 2 do 6 godina, kada deca počinju da razvijaju svoj identitet i nezavisnost.

Tada deca žele da imaju kontrolu nad svojim izborima, pa mogu da odbijaju hranu koju im roditelji nude kao način izražavanja svoje volje i preferencija. Takođe, deca u tom uzrastu prolaze kroz fazu tzv. neofobije, odnosno straha od novih stvari, pa mogu biti nepoverljiva prema nepoznatoj hrani koja ima drugačiji izgled, miris, ukus ili teksturu od one na koju su navikla. Probiranje hrane u ishrani može biti i posledica genetskih faktora, kao što je osetljivost na gorke ukuse koja je nasledna osobina. Takođe, probiranje hrane u ishrani može biti pod uticajem socijalnih i psiholoških faktora, kao što su uticaj vršnjaka, porodični obroci, raspoloženje deteta, stres ili trauma.

Koji su rizici probiranja hrane u ishrani?

Probiranje hrane u ishrani može imati negativne posledice po zdravlje i razvoj deteta ako je dugotrajna i ozbiljna. Ako dete ne unosi dovoljno raznovrsne i kvalitetne hrane, može doći do nedostatka važnih hranljivih materija, kao što su vitamini, minerali, proteini ili dijetalna vlakna. To može uticati na rast i razvoj deteta, njegov imunitet, koncentraciju, pamćenje i raspoloženje. Takođe, probiranje hrane u ishrani može dovesti do poremećaja u ishrani kod dece, kao što su anoreksija ili bulimija, koji predstavljaju ozbiljan rizik po fizičko i mentalno zdravlje deteta. Pored toga, probiranje hrane u ishrani može uticati na kvalitet života deteta i njegove porodice. Ako dete odbija hranu koju mu roditelji nude, to može izazvati frustraciju, ljutnju, krivicu ili zabrinutost kod roditelja. Takođe, to može otežati planiranje obroka i kupovinu namirnica za porodicu. Probiranje hrane u ishrani može ograničiti društvene aktivnosti deteta i njegove porodice koje su povezane sa hranom, kao što su odlazak u restoran ili kod prijatelja na ručak.

Kako prevazići probiranje hrane u ishrani?

Postoje različiti načini kako roditelji mogu pomoći svom detetu da prevaziđe probiranje hrane u ishrani i usvoji zdrave navike u ishrani. Evo nekih od njih:

Budite strpljivi i dosledni. Nemojte prisiljavati dete da jede hranu koju ne voli ili kažnjavati ga ako je odbije. To može samo pojačati otpor prema toj hrani i stvoriti negativnu asocijaciju sa jelom. Umesto toga, nudite detetu hranu koju ne voli više puta i na različite načine (npr. sirovu ili kuvanu), ali bez pritiska ili nagrade. Tako ćete povećati šanse da dete prihvati tu hranu nakon nekog vremena.

Budite uzor svom detetu. Deca najviše uče posmatrajući svoje roditelje i oponašajući njihovo ponašanje. Zato je važno da roditelji jedu zdravo i raznovrsno i da pokazuju pozitivan stav prema hrani. Ukoliko roditelji imaju loše navike u ishrani ili ne vole neke namirnice, i deca će to prihvatiti. Tako, na primer, dete koje odrasta u porodici gde se ne jede crni hleb, ili gde se ne sprema spanać, teško da će kasnije poželeti da proba njihov ukus.

Uključite dete u pripremu hrane. Deca koja su aktivno uključena u pripremu hrane su sklonija da jedu ono što su sami napravili. Zato je dobro da roditelji podstiču svoje dete da im pomogne oko kupovine namirnica, pranja povrća ili voća, mešanja sastojaka ili ukrašavanja tanjira. Tako će dete steći više znanja o hrani, razviti veštine kuvanja i osećati se ponosno na svoj rad.

Nadamo se da će naši saveti pomoći vama i vašem detetu.