Unos dodatnih proteina kako bi se suzbio osećaj gladi i sprečio gubitak mišićnog tkiva eliminiše važnu zdravstvenu korist mršavljenja: poboljšanje osetljivosti na insulin, što je ključno za smanjenje rizika od dijabetesa.

Osetljivost na insulin je dobar pokazatelj metaboličkog zdravlja, koji se obično poboljšava sa gubitkom težine. U stvari, žene u studiji koje su gubile težinu uz manji unos proteina doživele su poboljšanje osetljivosti na insulin od 25 do 30 procenata.

Protein je neophodan za telo kako bi gradilo, raslo, popravljalo i održavalo svaki deo nas, uključujući kosu, kožu, krv – sve – pa je važno da jedemo dovoljno svaki dan. Pristalice ishrane bogate proteinima ili bodibilderi rade pod uverenjem da ako malo proteina prija, mnogo mora biti još bolje, a na dijetama poput Atkins ili Dukan, ne postoje ograničenja u količini proteina. Potrebno je uneti 0,8g do 1,2g proteina po kilogramu telesne težine dnevno. Za ženu ili muškarca težine 70kg, to bi bilo oko 70g proteina dnevno, uz varijaciju od nekoliko grama. Ako ste vegetarijanac i tražite biljne izvore hrane, tofu, mahunarke, sočivo i orašasti plodovi su odlični izvori proteina, pa se pobrinite da vaša ishrana sadrži dovoljno porcija ovih namirnica.

Ako jedete previše proteina ili ste na dijeti bogatoj proteinima koja drastično smanjuje unos ugljenih hidrata, možete dovesti svoje telo u proces poznat kao glukoneogeneza… što znači da je telo primorano da pretvara aminokiseline u glukozu. To je trenutak kada telo pretvara proteine u ugljene hidrate kako bi hranilo mozak.

Izazovi visokoproteinske ishrane

1. U slučaju bubrežnih bolesti ili dijabetesa
   Postoji zapravo malo kliničkih dokaza koji podržavaju tvrdnju da visokoproteinske dijete opterećuju bubrege i uzrokuju dugoročne komplikacije. Ali za ljude koji već imaju bolesti, poput bubrežnih bolesti ili dijabetesa koji utiču na funkcionalnost vaših bubrega, visokoproteinske dijete možda nisu pravi izbor za mršavljenje.
2. Izbori proteina sa manje masti
   Ako pokušavate visokoproteinsku ishranu, usredsredite se na izbor proteina sa manje masti kao što su pasulj, sočivo, riba, tofu, ćuretina i piletina. Iako ove dijete obično imaju pozitivan efekat na smanjenje triglicerida i povećanje nivoa HDL holesterola, malo se menja na nivou LDL holesterola, a ove dijete obično sadrže više ukupnih masti, zasićenih masti i holesterola. Akademija za ishranu i dijetetiku i dalje preporučuje ograničen unos trans-masti i zasićenih masti.
3. Izbegavajte crveno meso
   Osim što crveno meso predstavlja veliki ekološki stres, konzumiranje crvenog mesa i prerađenih mesnih proizvoda povezano je sa povećanim rizikom od raka prostate kod muškaraca, posebno ako je meso termički obrađivano na visokim temperaturama.
4. Unos kalcijuma
   Visokoproteinske dijete su pokazale povećanje apsorpcije kalcijuma, podršku zdravlju kostiju i očuvanje gustine kostiju tokom mršavljenja, ali je važno uskladiti gubitke esencijalnih nutrijenata sa unosom.
5. Nivoi energije
   Neke osobe izveštavaju o blagoj do akutnoj umornosti. Ugljeni hidrati su najlakše svarljive namirnice za proizvodnju energije za vaše telo i mozak. Ako se osećate umorno, razmislite o dodavanju više složenih ugljenih hidrata u ishranu, kao što su skrobno povrće, sveže voće ili integralne žitarice.
   
   

Odricanje od odgovornosti

Sadržaj nije namenjen kao zamena za stručne medicinske savete, dijagnozu ili lečenje. Uvek potražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog stručnjaka za sve što se tiče medicinskog stanja.