Jedan od razloga zbog kojih ljudi na dijetama sa malo ugljenih hidrata mogu da izgube težinu je smanjenje unosa fruktoze, vrste šećera koja se brzo može pretvoriti u telesnu masnoću, prema istraživanju koje je sproveo istraživač sa Medicinskog centra UT Southwestern.

Dr. Elizabet Parks, vanredna profesorka kliničke ishrane i glavna autorka studije koja se pojavljuje u trenutnom izdanju časopisa Journal of Nutrition, kaže da rezultati njenog tima sugerišu da pravilna vrsta ugljenih hidrata koje osoba konzumira može biti jednako važna za kontrolu težine kao i broj kalorija koje osoba unosi.

Trenutne zdravstvene smernice sugerišu da ograničavanje obrađenih ugljenih hidrata, mnogi od kojih sadrže visoko fruktozni kukuruzni sirup, može pomoći u sprečavanju dobijanja na težini, a novi podaci o fruktozi jasno podržavaju ovu preporuku.

Studija pokazuje prvi put iznenađujuću brzinu kojom ljudi stvaraju telesnu masnoću iz fruktoze. Fruktoza, glukoza i saharoza, koja je mešavina fruktoze i glukoze, sve su forme šećera, ali se metaboliziraju različito. Prema studiji, sva tri mogu biti pretvorena u trigliceride, oblik telesne masnoće; međutim, kada počnete proces sinteze masti iz fruktoze, teško je usporiti taj proces.

Kod ljudi, trigliceridi se uglavnom stvaraju u jetri, koja deluje kao saobraćajni policajac da koordinira upotrebu šećera iz ishrane. Jetra ima zadatak, kada naiđe na glukozu, da odluči da li telo treba da skladišti glukozu kao glikogen, sagoreva je za energiju ili pretvara glukozu u trigliceride. Kada ima puno glukoze za obradu, ona se odlaže za kasnije. Fruktoza, s druge strane, ulazi u ovaj metabolički put nizvodno, zaobilazeći saobraćajnog policajca i preplavljuje metabolički put. To je manje kontrolisano kretanje fruktoze kroz ove puteve koje doprinosi većoj sintezi triglicerida. Glavna poruka ovog istraživanja je da se fruktoza vrlo brzo pretvara u masti u telu.

Iako je fruktoza, monosaharid ili jednostavni šećer, prirodno prisutna u velikim količinama u voću, takođe se dodaje mnogim prerađenim namirnicama. Fruktoza je možda najpoznatija po prisustvu u zaslađivaču poznatom kao visoko fruktozni kukuruzni sirup ili HFCS, koji je obično 55 posto fruktoze i 45 posto glukoze, slično kao u mešavini koja se može naći u voću. Postao je preferirani zaslađivač za mnoge proizvođače hrane jer je generalno jeftiniji, slađi i lakši za mešanje u napitke u poređenju sa šećerom u prahu.

Istraživačka studija

Za studiju, šest zdravih pojedinaca je izvelo tri različita testa u kojima su morali konzumirati voćni napitak. U jednom testu, doručak je bio sastavljen od 100 posto glukoze, slično tečnosti koju lekari daju pacijentima da testiraju dijabetes – test oralnog tolerancije glukoze. U drugom testu, pili su napitak sa pola glukoze i pola fruktoze, a u trećem su pili 25 posto glukoze i 75 posto fruktoze. Testovi su bili slučajni i sprovedeni uz zaslepljivanje, a ispitanici su obično ručali oko četiri sata kasnije. Istraživači su otkrili da je lipogeneza, proces kojim se šećeri pretvaraju u telesnu masnoću, značajno povećana kada se samo polovina glukoze zameni fruktozom. Fruktoza koja je data za doručak takođe je promenila način na koji je telo obrađivalo hranu koju su pojeli za ručak. Nakon konzumacije fruktoze, jetra je povećala skladištenje masti iz ručka koje bi inače mogle biti korišćene za druge svrhe.

Poruka iz ovog istraživanja je snažna jer je sinteza telesne masti merena odmah nakon što su konzumirani slatki napici. Ugljeni hidrati su ušli u telo kao šećeri, jetra ih je rastavila poput igračaka za sastavljanje i ponovo ih sastavila da bi formirala masti. Sve se to dogodilo unutar četiri sata nakon što je popijen napitak sa fruktozom. Kao rezultat toga, kada je sledeći obrok bio konzumiran, masti iz ručka su bile verovatnije da će biti skladištene nego sagorene.

Ovo je potcenjivanje efekta fruktoze jer su ove osobe konzumirale napitke dok su bile na postu i zato što su ispitanici bili zdravi, vitki i pretpostavljalo se da mogu relativno brzo procesuirati fruktozu. Sinteza masti iz šećera može biti još gora kod osoba koje su prekomerno gojazne jer je ovaj proces već ubrzan.

Dr. Parks je rekla da ljudi koji pokušavaju da izgube težinu ne bi trebalo da eliminišu voće iz ishrane, ali da bi ograničavanje prerađenih namirnica koje sadrže ovaj šećer moglo pomoći.

Nemojte stigmatizovati fruktozu kao uzrok epidemije gojaznosti, ona može doprineti, ali nije jedini problem. Prejedamo masti, prejedamo proteine; i prejedamo sve šećere.”

Namirnice sa fruktozom

Postoji mnogo namirnica koje sadrže fruktozu, kaže Shirley Schmidt, CDE, edukatorka za dijabetes ishranu u bolnici William Beaumont u Royal Oak, Michigan. Fruktoza je prirodni šećer koji se nalazi u mnogim voćkama i povrću. Šećer u prahu, ili saharoza, je pola fruktoze i pola glukoze. I kao sastojak visoko fruktoznog kukuruznog sirupa, fruktoza se nalazi u svemu, od gaziranih napitaka do voćnih pića, sportskih napitaka, čokoladnog mleka, doručka sa žitaricama, ukusnih sirupa i preliva za deserte, pekarskih proizvoda, slatkiša, džema, zaslađenog jogurta i mnogih drugih upakovanih namirnica za brzu pripremu.

I dok je istina da ćete dobiti na težini ako jedete previše ovih namirnica bogatih fruktozom, takođe ćete dobiti na težini ako jedete previše bilo koje hrane.

Zapamtite, gojaznost je posledica različitih okolinskih, psiholoških i fizioloških faktora. Svi makronutrijenti – masti, ugljeni hidrati i proteini – će doprineti dobijanju na težini kada se unose u prevelikim količinama.

Ograničite unos napitaka i grickalica zaslađenih fruktozom, baš kao što biste uradili sa bilo kojim prostim ugljenim hidratima. Naravno, smanjenje ukupnog unosa kalorija takođe ne bi škodilo.

Održavajte unos ukupnih ugljenih hidrata na najviše 50% dnevne ishrane i pobrinite se da većina tih ugljenih hidrata dolazi iz izvora bogatih vlaknima, kao što su integralne žitarice i povrće, a ne iz dodatih šećera ili prerađenih namirnica.

Čitanje deklaracija na proizvodima je dobar način da ograničite unos fruktoze i drugih šećera.

Izbegavajte svaki upakovani proizvod koji kao jedan od svojih prvih tri sastojka sadrži nešto što završava sa “oza” – hemijski sufiks koji ukazuje na “šećer”.

Da zadovoljite želju za slatkim, radije birajte voće – “prirodni slatkiš”.