Osteoporoza i zdravlje kostiju su izuzetno bitni u modernom dobu. Dolazim do onih godina gde su mi nedavno neki bliski prijatelji rekli da su im dijagnostifikovali osteoporozu. To doslovno znači stanjivanje kostiju i može dovesti do lomljenja.

Može se javiti kod muškaraca i žena, ali je češća kod žena gde gubitak koštane mase. Počinje nekoliko godina pre menopauze i može rezultirati lomovima kuka, ramena, rebara, kičme, podlaktice ili zgloba šake. Više žena umire od lomljenja povezanih sa stanjivanjem kostiju nego od karcinoma materice, grlića materice i dojke zajedno.

Ovo su uznemirujuće statistike. Posebno imajući u vidu činjenicu da kosturni materijal koji datira iz 1700-ih godina pokazuje znatno manji gubitak kostiju. Osteoporoza nije jednostavan poremećaj.

I sigurno nije još jedna tzv. bolest nedostatka estrogena, kao što neki još uvek pokušavaju da nam predstave. Nije ni lečiva preteranim konzumiranjem mleka ili predoziranjem kalcijumskim suplementima.

Iznenađujuće, ove dve radnje zapravo mogu pogoršati stanje. Pa koji su uzroci ove bolesti koja ugrožava život i šta možemo učiniti da je sprečimo? Vrlo jednostavno rečeno, glavni uzroci su nutritivni nedostaci i nedostatak fizičke aktivnosti, ali hajde da pogledamo stvari malo detaljnije.

Ovo su uzroci:

1. Hormonalna neravnoteža – prekomerni unos estrogena usled konzumiranja velikih količina crvenog mesa, industrijski gajenog pileta i jaja, mlečnih proizvoda, kao i upotreba kontraceptivnih pilula i HRT-a, može dovesti do dominacije estrogena i niskog nivoa progesterona, što doprinosi većem resorbovanju kostiju nego njihovoj izgradnji. Kod muškaraca, nedostatak testosterona, u kombinaciji sa lošom ishranom i nedostatkom fizičke aktivnosti, predstavlja glavni uzrok.
2. Prekomerne količine proteinske ishrane – Kada se prisiljen da metaboliše višak proteina (tj. mesa i mlečnih proizvoda), kalcijum se izvlači iz kostiju da bi pomogao neutralizaciju kiselih produkata razgradnje proteina. Eskimi, čija je tradicionalna ishrana bogata proteinima i kalcijumom, imaju najvišu stopu osteoporoze među svim grupama ljudi. Nasuprot tome, Bantu narod u Africi, koji konzumira ishranu siromašnu proteinima i kalcijumom, ostaje pošteđen osteoporoze.
3. Bez adekvatne fizičke aktivnosti, kalcijum se ne može ugrađivati u kosti, jer se samo kada su kosti izložene fizičkom stresu, zahteva kalcijum.
4. Da bi kalcijum pravilno funkcionisao u vezi sa izgradnjom kostiju, treba da bude praćen fosforom, u odgovarajućoj količini, kao i magnezijumom, cinkom, borom, vitaminima A, B6, C, D, E i K.
5. Visoke doze kalcijuma same po sebi mogu doprineti stvaranju bubrežnih kamenaca i ometati metabolizam cinka i magnezijuma, koji oboje igraju veliku ulogu u izgradnji jakih kostiju.
6. Kalcijum takođe zahteva kiselo okruženje za pravilnu apsorpciju u digestivnom traktu, a kako starimo, sadržaj hlorovodične kiseline u želucu obično opada.
7. Pušenje, prekomerno konzumiranje čaja i kafe i upotreba lekova poput laksativa, diuretika, antacida, tetraciklina i kortikosteroida takođe ometaju apsorpciju kalcijuma.
8. Vitamin D olakšava apsorpciju kalcijuma u kostima. Idealno je da se 20% kože tela izloži sunčevim zracima tokom trideset minuta dnevno. Potrebno je duže vreme ako je oblačno.

Prevencija, lečenje i izlečenje osteoporoze:

1. Eliminišite prekomerne količine mesa i mlečnih proizvoda. Birajte pretežno vegetarijansku ishranu. Uključite izvore kalcijuma koji nisu mlečni, kao što su zeleno lisnato povrće i morske alge, potopljene orašaste plodove, semenke, mahunarke, tahini, peršun i klice.
2. Eliminišite hranu bogatu fosfatima, kao što su prerađena hrana i pića koja stvaraju kiselinu i time iscrpljuju kalcijum.
3. Jedite raznovrsno sveže organsko voće, posebno jabuke, kruške i smokve koje su bogate borom.
4. Da biste povećali nivo hlorovodične kiseline u želucu, jedite hranu bogatu enzimima kao što su klice, papaja, miso i druge fermentisane namirnice poput umeboši šljiva. Uzmite kašičicu jabukovog sirćeta ili popijte 20 kapi žutilovke (80%) i đumbira (20%) razmućene u malo vode pre obroka, što takođe pomaže povećanju nivoa hlorovodične kiseline u želucu.
5. Radite vežbe sa opterećenjem sat vremena najmanje tri puta nedeljno ili idealno 30 minuta dnevno. Vežbe sa opterećenjem uključuju šetnju, trčanje, aerobik, jogu, skijanje i vožnju bicikla.
6. Izbegavajte pušenje, lekove na recept i prekomerno konzumiranje čaja, kafe i alkohola.