Mozgovi osoba koje imaju iluzije funkcionišu prilično drugačije

Iluzije su lažna uverenja u koja se veruje sa sigurnošću i otporna su na protivrečne dokaze. Ljudski mozak lako prihvata lažna uverenja. Teoretičari zavere uživaju u razgovorima o sumnjivoj ulozi CIA-e u ubistvu Kenedija, vanzemaljcima na području 51, i tvrdnjama nekih konzervativaca da je bivši predsednik Donald Tramp pobedio na poslednjim izborima. Neurolozi su fascinirani otpornošću ove moždane sklonosti.

Jedno istraživanje otpornosti na zablude sprovedeno je 1959. godine. Psiholog Milton Rokeach okupio je trojicu muških šizofreničnih pacijenata koji su se svi identifikovali kao Isus. Živeli su zajedno dve godine u državnoj bolnici u Ipsilanti, Mičigen. Na početku su se pacijenti dobro slagali, ali onda su njihovi razgovori postali usmereni na pitanje ko je Isus. Svađali su se intenzivno. “Treba da me obožavate, to vam mogu reći!” viknuo je jedan od Isusa. “Neću tebe obožavati! Ti si stvorenje!” Na kraju eksperimenta, svako od njih je bio ubeđen da su druga dvojica mentalno bolesna i da su baš oni pravi Isus. Današnji politički diskurs pokazuje slične karakteristike.

Iskustvo iluzija

Iluzije ove trojice šizofreničnih pacijenata, poput današnjih teoretičara zavere, dobijale su sigurnost i bile netolerantne prema svakoj proveri koja bi mogla da izazove sumnju. Nedavno istraživanje je koristilo funkcionalnu magnetsku rezonancu (fMRI) da identifikuje moždanu mrežu ili mreže koje su uključene u prikupljanje informacija pod uslovima slabih dokaza.

Istraživanje je uporedilo ljude sa šizofrenijom koji doživljavaju iluzije sa osobama sa šizofrenijom koje ne doživljavaju iluzije, kao i sa zdravim osobama. Zdrave osobe i pacijenti koji ne doživljavaju iluzije snažno su aktivirali moždanu mrežu koja je uključena u vizuelnu pažnju; pacijenti sa iluzijama nisu pokazali povećanu aktivnost u ovoj mreži. U suštini, iluzije se manifestuju kao smanjena analiza informacija tokom ranih faza obrade vizuelnih informacija, pri čemu su slabi dokazi pogrešno označeni kao konačni.

Danas ljudi praktikuju skoro dve hiljade različitih religija. Religijska uverenja su oblik izuzetno otpornih ličnih iluzija koje su otporne su na protivrečne dokaze. Nedavno istraživanje je istraživalo koja moždana kola u stanju mirovanja koriste nevernici, u poređenju sa vernicima. Prethodna istraživanja su pokazala da je analiza mozga u stanju mirovanja objektivna, stabilna i sposobna da otkrije individualne razlike u načinu funkcionisanja mozga. U suptini, analiza pruža vrstu nervnog otiska o tome koje oblasti mozga su uključene u obradu emocija, sećanja i misli.

Heurističko ili analitičko rezonovanje

Vernici su se identifikovali kao hrišćani, jevreji, muslimani, budisti ili hindusi. Nevernici su se identifikovali kao ateisti ili agnostici. Vernici i nevernici se nisu značajno razlikovali u vezi sa polom (samo je bilo malo više žena), standardnim pokazateljima inteligencije, društvenim statusom, sklonosti ka anksioznosti ili emocionalnoj nestabilnosti.

Istraživanje je zaključilo da nepoverenje u božanstvo proizilazi iz aktivacije različitih viših moždanih mreža. Rezultati su pokazali da su vernici češće koriste intuitivno i heurističko zaključivanje, dok su nevernici skloniji analitičkom rezonovanju. Na primer, nevernici obrađuju senzorne informacije, posebno vizualne, na promišljeniji način koji uključuje više kortikalne oblasti (top-down obrada), uključene u rezonovanje.

Nasuprot tome, vernici su skloniji tumačenju vizuelnih informacija na emocionalniji ili intuitivniji način (bottom-up obrada) koji uključuje starije moždane sisteme. Vernici dele ovu pristrasnost “bottom-up” procesuiranja sa osobama koje veruju u natprirodne ili paranormalne aktivnosti, poput telekineze ili vidovitosti.

Iluzije ne moraju uvek da ukazuju na ozbiljno mentalno oboljenje, ponekad su samo dokaz varijacija u nasleđenoj moždanoj strukturi ljudi koji lako prihvataju izuzetno neverovatna uverenja uprkos neospornim kontradokazima.

Ostavite komentar

JoomBooz © 2024. All rights reserved.