Godine 1946. legendarni filmski reditelj Džon Hjuston napravio je dokumentarni film pod nazivom „Neka bude svetlost“. Film je snimljen u psihijatrijskoj ustanovi, bolnici Mason General, i prikazivao je vojne žrtve koje, kako kaže narator, „pate od psihoneurotičnih simptoma: osećaja preteće katastrofe, očaja, straha i izolacije“. Film je bio zabranjen od strane vojske i nije pušten u javnost sve do 1980-ih. Kvalitet štampe i zvuka filma nije obnovljen sve do 2012. godine.
2010. godine osnovan je Američki Nacionalni Intrepid Centar za Izvrsnost (NICoE). Nedavno je počelo ispitivanje o efektima tzv. „umetničke terapije“ u ublažavanju PTSS. Ova mlada saradnja počinje da donosi plodove.
Umetnička terapija u NICoE
Iako postoji mnogo anegdota i obilno kliničko iskustvo koje potvrđuje korisnost umetničke terapije, tvrdi dokazi o efikasnosti teško se nalaze. Identifikacija povezanih neuronskih biomarkera mogla bi pomoći u potvrđivanju ove terapije za podršku ljudima koji se bore da regulišu svoje emocije i sećanja. U NICoE, pripadnici službe prolaze četvoronedeljni intenzivni ambulantni program koji uključuje individualne i grupne seanse umetničke terapije. U okviru tih sesija, pripadnici službe stvaraju autoportrete na maskama od papirne mase kako bi izrazili svoja emocionalna iskustva. Takođe imaju priliku da učestvuju u istraživanju koje obuhvata napredno snimanje magnetskom rezonancom.
Umetnički terapeuti mogu interpretovati kognitivne i afektivne teme izražene u maskama na osnovu slike, svojih veština i relevantnog kliničkog konteksta. Umetnički terapeuti u ovom protokolu prepoznali su teme psihološkog zatvaranja i isceljenja kod 36 od 105 maski. Koristeći zatvaranje kao spoljni marker poboljšanja mentalne uznemirenosti koje ovi pripadnici službe doživljavaju, pitali smo se da li su prisutne neurofiziološke razlike između ove dve grupe.
Neuronske mreže
Kao opšta posmatranja, različiti delovi našeg mozga pokazuju povezanu neuronsku aktivnost kada ljudi odmaraju. Ova područja formiraju koordinirane mreže – pretpostavka je da neuronska aktivnost na udaljenim lokacijama (ili čvorovima) koja je povezana u vremenu čini distribuiranu funkcionalnu jedinicu. Identifikovane su nekoliko mreža u mozgu koje se nalaze u stanju mirovanja i smatraju se odgovornim za funkcije poput usmeravanja pažnje, određivanja značaja objekata ili promene mentalnih stanja unutar sebe (kao što je lutanje misli). Jedna od prednosti proučavanja obrazaca povezanosti tokom mirovanja mozga je što ne zahteva da učesnici rade ništa osim da leže mirno.
Naše istraživanje je istražilo razlike u obrascima mreža u grupi pripadnika službe koji su pokazali psihološko zatvaranje u svojim maskama kao odgovor na umetničku terapiju u odnosu na obrasce kod onih koji nisu pokazali takve znake isceljenja u svojim maskama. Pripadnici službe koji su prikazali zatvaranje u svojim maskama imali su povećanu povezanost između dorsalnih mreža pažnje i područja važnih za memoriju (hipokampus) i za obradu bola (insula, talamus, postcentralni girus). Važno je napomenuti da je u grupi ljudi koji su imali koristi od terapije prepoznata razlika od strane stručnjaka koji su tumačili njihove maske, ali i u njihovoj neurofiziologiji.
Budućnost
Šta ove neuronske razlike znače? Možemo samo nagađati, oslanjajući se na ono što se naziva obrnutim zaključivanjem. To znači da nagađamo o značenju ovih neuronskih obrazaca na osnovu onoga što mislimo da znamo o uključenim strukturama mozga. Tehnički rečeno, naši rezultati su hipoteza koja se generiše, a ne hipoteza koja se potvrđuje. Obrasci koje smo primetili mogu značiti da osobe koje su bolje u stanju da obrate pažnju na svoje bolne i traumatične uspomene su verovatnije da će izraziti pozitivne efekte umetničke terapije u svojim maskama. Nepoznat je kauzalni smer između biomarkera i terapije. Možda su ovi neuronski biomarkeri već prisutni kod ljudi koji imaju psihološku predispoziciju za dobrobit od umetničke terapije. Alternativno, terapija sama proizvodi korisna psihološka stanja koja reorganizuju neuronske veze.
Pred nama je još mnogo posla. Alhemija izlečenja psihološkog traumiranja izražavanjem emocija kroz umetnost u bezbednoj terapijskoj vezi zahteva dalje proučavanje.
Pročitajte obavezno i mitove vezane za melatonin!
