Obnovljiva energija danas se smatra budućim, čistim i održivim rešenjem za mnoge svetske energetske probleme.

Konvencionalna ili tradicionalna energija proizvedena iz fosilnih goriva više se ne smatra održivim izvorom energije za budućnost jer su fosilna goriva ograničena, a njihovim sagorevanjem stvara se zagađenje vazduha, zemlje i vode koje utiče na sva živa bića na planeti.

Međutim, prelazak na obnovljivu energiju nije bez svojih izazova. Iako obnovljivi izvori energije kao što su solarna, vetropotisna, geotermalna i hidroenergija postaju sve popularniji, suočavaju se sa nekoliko prepreka koje ometaju njihovu širu primenu.

Nedostatak informacija koje objašnjavaju na način koji svako može razumeti zašto je obnovljiva energija korisna i zašto je smatramo izvorom energije budućnosti, stvara druge izazove za obnovljivu energiju.

Obnovljiva energija postaje sve važnija kao sredstvo za smanjenje emisija ugljenika i ublažavanje uticaja klimatskih promena. U ovom članku istražićemo neke od glavnih izazova obnovljive energije i kako se mogu prevazići.

Evo nekih od glavnih izazova obnovljive energije:

1. Visoki početni troškovi

Jedna od najznačajnijih prepreka za usvajanje obnovljivih izvora energije su visoki početni troškovi instalacije. Iako se troškovi obnovljive energije smanjuju tokom godina, i dalje su mnogo viši od konvencionalnih izvora energije poput uglja, prirodnog gasa i nafte. Početna investicija potrebna za izgradnju čak i male solarne elektrane, vetroparka ili bilo koje druge tehnologije obnovljive energije može biti nepremostivo skupa za mala i srednja preduzeća i kompanije.

Visoki početni troškovi takođe su glavni razlog zbog kojeg vlasnici kuća odlažu ili čak odbijaju da instaliraju solarni PV sistem na krovu svoje kuće, uprkos činjenici da se takav sistem može amortizovati za samo nekoliko godina, posebno sada kada su cene energije toliko porasle.

To može otežati vladama, preduzećima i pojedincima da investiraju u obnovljivu energiju, posebno u zemljama u razvoju gde su finansijski resursi možda ograničeni. Međutim, kako tehnologija nastavlja da se razvija i ekonomije obima povećavaju, troškovi obnovljive energije verovatno će i dalje padati.

2. Nesigurnost i pouzdanost

Još jedan izazov obnovljive energije predstavlja njena nesigurnost. Solarna i vetropotisna energija zavise od vremenskih uslova, a proizvodnja energije može značajno varirati iz dana u dan ili čak iz sata u sat. To otežava oslanjanje samo na obnovljivu energiju za bazno opterećenje, što je potrebno da bi se zadovoljila stalna potražnja.

Zbog toga se obnovljivi izvori  energije, kao što su solarna, vetropotisna, hidro ili geotermalna energija, obično kombinuje sa konvencionalnim izvorom energije kao što su ugalj, nafta ili prirodni gas, jer samo na taj način možemo uravnotežiti snabdevanje električnom energijom i potražnju na elektroenergetskoj mreži. To se naziva integrisanim sistemima jer samo na taj način možemo integrisati intermitentne izvore energije proizvedene iz obnovljivih izvora u energetske sisteme koji zadovoljavaju potražnju za električnom energijom.

Tehnologije skladištenja energije poput baterija mogu pomoći u ublažavanju ovog problema, ali još uvek nisu ekonomski isplative na velikoj skali. Dodatno, obnovljivi izvori energije često zahtevaju rezervne izvore energije kako bi se osiguralo da je energija dostupna kada je potražnja visoka, što može biti skupo i smanjiti ukupnu efikasnost sistema.

3. Skladištenje energije

Skladištenje energije je još jedan ključni izazov za obnovljivu energiju. Obnovljiva energija poput solarne energije proizvodi se samo tokom sunčanih dana, dok se vetropotisna energija generiše samo kada duva dovoljno jak vetar da pokrene turbine.

Skladištenje energije može pomoći u rešavanju ovog izazova omogućavajući skladištenje viška obnovljive energije proizvedene tokom perioda visoke proizvodnje i korišćenje te energije kasnije kada je potražnja visoka, a proizvodnja niska. Sistemi za skladištenje energije mogu se široko kategorisati u četiri tipa: elektrohemijski, mehanički, termalni i električni.

Elektrohemijsko skladištenje energije je najčešći tip i uključuje baterije, poput litijum-jonskih baterija, koje se široko koriste u električnim vozilima i potrošačkoj elektronici. Ove baterije skladište energiju u hemijskom obliku i oslobađaju je kao električnu energiju kada je potrebno. Ostale tehnologije elektrohemijskog skladištenja uključuju proticajne baterije i kondenzatore.

Sistemi za mehaničko skladištenje energije skladište energiju u obliku mehaničke energije, kao što su potencijalna energija ili kinetička energija. Primeri uključuju pumpane hidroelektrane, koje uključuju pumpu vode na višu nadmorsku visinu i puštanje te vode da proizvede električnu energiju, kao i skladištenje energije u rotacionim mašinama, gde se koristi rotaciona energija okretnog točka za skladištenje i oslobađanje energije.

Termalno skladištenje energije podrazumeva skladištenje toplote u materijalima kao što su rastopljena so ili materijali sa promenom faze, koji se mogu kasnije koristiti za generisanje električne energije putem parnih turbina ili drugih tehnologija.

Međutim, tehnologije skladištenja energije još uvek se razvijaju, a trenutna rešenja često su skupa ili imaju ograničen kapacitet.

4. Infrastruktura i kompatibilnost sa elektroenergetskom mrežom

Obnovljivi izvori energije često se nalaze u udaljenim područjima daleko od urbanih centara, što može predstavljati izazove za razvoj infrastrukture i kompatibilnost sa elektroenergetskom mrežom. Infrastruktura potrebna za transport i distribuciju obnovljive energije može biti skupa, a postojeće elektroenergetske mreže možda neće moći da se nose sa promenljivim snabdevanjem energijom koje proizvode obnovljivi izvori energije. Nadogradnja mreže i izgradnja novih prenosnih linija može biti neophodna kako bi se obnovljiva energija učinila održivijom.

Nedostatak infrastrukture je još jedan izazov za obnovljivu energiju. Na primer, možda neće biti dovoljno prenosnih linija ili punjačkih stanica za električna vozila, što može ograničiti usvajanje obnovljive energije na nekim područjima koja su pogodna za čistu i obnovljivu proizvodnju energije.

5. Politički, regulatorni i politički problemi

Usvajanje obnovljive energije takođe može biti otežano političkim, regulatornim i političkim problemima. U nekim slučajevima, propisi mogu favorizovati konvencionalne izvore energije ili ometati usvajanje obnovljive energije. Na primer, subvencije fosilnih goriva mogu učiniti konvencionalne izvore energije povoljnijim u odnosu na obnovljive izvore, dok politike o neto merenju mogu otežati vlasnicima kuća da prodaju višak energije nazad u mrežu.

Politikom takođe može stvarati izazove za obnovljivu energiju objavljivanjem politika koje favorizuju fosilna goriva u odnosu na obnovljivu energiju, nedostatak finansiranja za projekte obnovljive energije i nedovoljni regulatorni okviri za podršku razvoju novih i čistih tehnologija.

Dodatno, nedostatak sveobuhvatne nacionalne energetske politike može otežati planiranje za dugoročne ciljeve poslovnih subjekata i potrošača.

6. Javno mišljenje i edukacija

Konačno, javno mišljenje o obnovljivoj energiji takođe može predstavljati izazov. Bez obzira na sve veću svest o klimatskim promenama i potrebi za čistom energijom, mnogi ljudi i dalje povezuju obnovljivu energiju sa visokim troškovima i nepouzdanom performansom. Programi edukacije i informisanja koji pružaju tačne informacije o prednostima i ograničenjima obnovljive energije mogu pomoći da se prevaziđe ovo mišljenje i poveća podrška javnosti za usvajanje obnovljive energije.

Zaključak

U zaključku, iako obnovljivi izvori energije nude obećavajuće rešenje za mnoge svetske energetske probleme, i dalje se suočavaju sa nekoliko značajnih izazova. Prevazilaženje ovih izazova zahtevaće investicije u razvoj tehnologije, nadogradnju infrastrukture, promene u politikama i javnu edukaciju. Međutim, uz nastavljene napore i napredak, obnovljiva energija može postati održivo i izvodljivo energetsko rešenje za budućnost.