Možemo li se složiti oko jedne stvari? Savršenstvo, koliko god ga žudeli, nemoguće je postići. Voleo bih da moj hirurg bude savršen; isto važi i za pilota na mom avionu. Šta predstavlja savršeno ili čak dobro je stvar mišljenja i predmet bezbrojnih tužbi. Pogotovo ako ste policajac.

Zašto policajci ne mogu biti savršeni?

Policajci ne mogu biti savršeni, ma koliko se trudili. Ono što predstavlja najbolje delovanje policajca uvek je pod nadzorom, predmet rasprave, izvor mnogih tužbi i uzrok mnogo tuge. Na mnogo načina, policajci su slični lekarima. Svaki put kada doktor da pacijentu aspirin, postoji odgovornost i potencijal za loš ishod, iako je to retko. Isto važi i za policajca. Svaka interakcija nosi rizik.

Policajci često moraju birati između loših opcija: Juriti pijanog vozača koji vozi prebrzo može rezultirati udarom u grupu ljudi na trotoaru. Ne juriti pijanog vozača takođe može rezultirati udarom u grupu ljudi na trotoaru.

Težnja ka savršenstvu nije pozitivan cilj

Neki od nas veruju da je savršenstvo pozitivno. Međutim, ono je zapravo suprotno. Težnja ka savršenstvu ne vodi postizanju ciljeva; vodi ka nemogućim ciljevima, osećajima neuspeha i nizu psiholoških i zdravstvenih problema povezanih sa stresom.

Greške su deo života. Često više učimo iz svojih grešaka nego iz svojih dostignuća. Pokušaj izbegavanja grešaka dovodi do paralize. Da li se sećate priče o magarcu francuskog filozofa iz 14. veka Buridana? (Morao sam i ja da potražim.) Magarac nije mogao da izabere između dva snopića sena zbog straha da će izabrati pogrešan i na kraju je umro od gladi.

Zdravo naspram nezdravog perfekcionizma

Neki istraživači razlikuju „zdravi“ i „nezdravi“ perfekcionizam. Zdravi perfekcionizam podrazumeva postavljanje visokih standarda, motivaciju i disciplinu prema sebi. „Nezdravi“ perfekcionizam je začarani krug samokritike. Ništa što uradite ne izgleda dovoljno dobro.

Savršenstvo se ne odnosi na visoke standarde; radi se o nerealnim standardima. Policajci imaju mnoga uverenja koja ih motivišu da obavljaju svoj posao. Ta uverenja često služe kao zamenski standardi za preformanse. Ona su neophodna, ali nerealna. To može dovesti do toga da rukovodioci ustanova za sprovođenje zakona krive sebe za nešto što nije bilo u njihovoj kontroli. Ili da se iscrpe jureći standard savršenstva koji je nemoguće postići ili održavati. Nerealna očekivanja postavljaju sve za neuspeh, kako policajce tako i zajednicu. Dobri policajci često uhvate prestupnika, pobede u borbi i spasu žrtvu. Ali ne uvek.

Da li ste perfekcionista?

Da li su vam sledeće osobine poznate?

• Kritika, bilo izražena ili implicitna, vas baca u loše raspoloženje.
• Vi ste svoj najgori kritičar.
• Doživljeni ili stvarni neuspeh izaziva ljutnju prema sebi ili drugima.
• Konstantno se upoređujete sa drugima i uvek osećate da niste dovoljno dobri.
• Na neuspehe, čak i manje značajne, reagujete osećajem krivice i stida.
• Kada stvari ne idu dobro, odustajete prerano da ne biste rizikovali pravljenje više grešaka.

Merenje savršenstva nije jednostavno. Produktivnost se često meša sa dobrim rezultatima, što dovodi do toga da policajci jure statistiku zbog same statistike, što ponekad rezultira lošim hapšenjima ili još gore.

Ne možete biti savršeni, ali možete biti uspešni

Uspeh u životu i na poslu zavisi od vežbe, upornosti i pogrešnih koraka. Uključuje učenje iz prošlih grešaka i njihovo ispravljanje. Zahteva sposobnost da se tolerišu greške. On je zagovarao svesnu i ciljanu praksu koja se fokusira na jasno definisane, specifične ciljeve. Takođe je savetovao redovne povratne informacije, praćenje napretka i izlazak iz zone komfora, što znači da biste postigli uspeh, morate biti spremni da napravite grešku i ne dozvolite da vas ta ista zaustavi u vašem napretku.

Kako živeti sa sobom kada nikada nećete biti savršeni? To je pitanje s kojim se mnogi suočavaju u životu. Zaključak je da prihvatanje nesavršenosti i usmeravanje na lični rast i napredak mogu biti ključni za sreću i zadovoljstvo. Traženje savršenstva može dovesti do stalnog osećaja neuspeha i nezadovoljstva, dok je usvajanje ideje da smo ljudi sa svojim vrlinama i manama oslobađajuće. Umesto da se usredsredimo na nemogućnost postizanja savršenstva, možemo se posvetiti razvijanju pozitivnih osobina, postizanju ličnih ciljeva i prihvatanju sebe onakvim kakvi smo. Važno je da sebe volimo i da sebe vrednujemo bez obzira na svoje nedostatke. U tom procesu, podrška drugih, razumevanje, samopraštanje i fokus na napredak, a ne na perfekciju, mogu biti od vitalnog značaja. Svaki korak ka samoprihvatanju i ostvarenju sopstvenog potencijala vodi nas ka ispunjenijem i smislenijem životu, uprkos nedostatku savršenstva.