I moć ljubaznosti kada pričamo o promenama u težini.

“Empatija je osobina karaktera koja može promeniti svet.” – Barak Obama

Postoji način da razgovaramo sa decom s empatijom, saosećanjem i ljubaznošću o njihovim osećajima u vezi s previše brzim dobijanjem telesne težine. Kako da uobličimo empatiju, saosećanje i ljubaznost? Šta tačno znače empatija, saosećanje i ljubaznost? Kako pokazujemo empatiju, saosećanje i ljubaznost? Razmišljajte o tome ovako:

Empatija je kada možete razumeti i brinuti se o tome kako se neko drugi oseća. Empatija je misao.

Saosećanje je kada osećate tuđu patnju i želite pomoći da je olakšate. Saosećanje je osećanje.

Ljubaznost je čin olakšavanja patnje, pokazivanja ljubavi i prisutnosti. Ljubaznost je delovanje.

Naučiti empatiju

Mary Gordon je nagrađivana serijalna društvena preduzetnica u oblasti obrazovanja. Ona je edukatorka, autorka, stručnjak za roditeljstvo i advokat za decu koja je kreirala programe informisane snagom empatije. Gordon lepo opisuje empatiju u ovoj izjavi: “Empatija dolazi u mnogo boja. Često smatramo da je naša sposobnost da vidimo iz perspektive drugih suština društvene inteligencije. Ova kognitivna forma empatije otkriva kako pravimo mape uma drugih kako bismo razumeli kako se osećaju i šta misle, pa čak i da zamislimo sebe kako hodamo u njihovim mentalnim cipelama. Drugi takođe mogu ‘osećati da su osećeni’ od strane nas, osećajući da su njihova osećanja u skladu s našima – da rezonujemo s njihovim unutrašnjim životom. Ova forma emocionalne empatije omogućava nam da se osećamo blisko i utešeno, da osetimo da se drugi povezuju s nama ispod i izvan logike i linearnog razmišljanja jezičkog jezika. I, još važnije, drugi mogu osetiti da brinemo o njima, da imamo saosećanja za njihovu bol i radujemo se njihovim trijumfima.”

Reagovanje na osećanja, potrebe i želje drugih je ključ ljubavi i zdravih odnosa koji nam pomažu da se osećamo sigurno. Kao roditelji, vaša dosledna prisutnost i ponašanja pomoći će stvaranju okolnosti za rast sigurnih veza između svih članova porodice. To je kao ideja o harmoniji, imajući dobar prijem na radiju, ili bivanje u skladu. Ako je ugađivač van kanala, vrlo ste svesni šuma, nefarmoničnog osećaja u prostoriji. Zapamtite, empatija se odnosi na sposobnost vašeg deteta da prepozna emocije druge osobe. Saosećanje je kada osećaju emocije koje ih inspirišu da pomognu.

Kako učimo decu empatiji? To radimo pomažući im da razviju moralni identitet. U nedavnom istraživanju, istraživači su otkrili da deca uzrasta od tri do šest godina koja dobijaju pohvalu za pomoć drugima manje verovatno će postati darežljivija u budućnosti od dece koja dobijaju pohvalu da su korisne osobe. Možemo pomoći deci da razviju moralni identitet tako što ćemo im reći da su pažljive osobe koje cene druge. To je korak dalje od samog hvaljenja za dobra dela.

Kako to izgleda na delu?

Recimo da dete deli igračku s drugim detetom kada ga pitaju. Obično kažemo: “Dobro deliš” ili “Bilo je lepo što si podelio.” Umesto toga, možemo reći: “Kada deliš svoje igračke, mogu videti da ti je stalo da i drugi imaju red.” Kako znamo da pomažemo detetu da razvije empatiju? Evo nekoliko znakova da stvari idu dobro u prve tri godine detetovog života:

0-2 godine

Umirenjem bebe pomažete joj da nauči kako da je umiri, a kasnije i da umiri druge.

Odojčad su osetljiva na osećanja svojih vršnjaka i često oponašaju njihove emocije, što je neophodan preduslov za empatiju.

Empatija se mora ponavljati i podsticati kod odojčadi pre nego što postane deo njihovog ponašanja.

Uzrast 3 do 4 godine

Troipogodišnjaci mogu uspostaviti vezu između emocija i želja, i mogu odgovoriti na prijateljevo uznemirenje jednostavnim, umirujućim gestovima.

Ponekad predškolci mogu razumeti osećanja drugih samo ako dele ista osećanja i perspektive o situaciji.

Četvorogodišnjaci su sposobni sagledati situaciju iz perspektive druge osobe. Ipak, treba da znaju da nisu sve reakcije na osećanja u redu.

Uzrast 5 do 6 godina

Svojim sve većim vokabularom, petogodišnjaci vole deliti svoja osećanja. Mogu učestvovati u razgovorima o emocijama, što će im pomoći da bolje razumeju osećanja drugih.

Petogodišnjaci uče čitati osećanja drugih kroz njihova dela, gestove i izraze lica – bitna veština empatije i socijalne veštine.

Modelovanjem i podsticanjem empatije, deca u uzrastu od pet do šest godina naučiće postati saosećajni članovi brižne zajednice.

Saosećanje

Saosećanje znači “patiti zajedno”. Istraživači emocija kažu da osećanje nastaje kada ste svesni patnje osobe i osećate potrebu da je ublažite. Neki ljudi osećaju saosećanje u srcu, grlu, stomaku ili ponekad kombinaciji svega toga. Kada osećam saosećanje, obično je to u mom srcu i grlu. Kao da moje srce oseća bol koju vidim kod druge osobe, a zatim mi grlo steže dok ne pronađem prave reči da je utešim. Onda moj um ulazi u igru (empatija) i traži prave reči. Čekam dok ne pronađem najljubaznije reči koje neće umanjiti dostojanstvo osobe, već će je podići i učiniti da se brine o njoj. To je pravo ravnotežno delovanje.

Da li znate da postoje istraživači koji proučavaju saosećanje? Jedan istraživač, Dejčer Keltner, autor knjige “Rođeni da budu dobri” i direktor Fakulteta za dobro naučnog centra Greater Good, pokazao je da “kada osećamo saosećanje, naš otkucaj srca usporava, lučimo ‘hormon povezivanja’ oksitocin, i regioni mozga povezani s empatijom, brigom i osećajem zadovoljstva se pale, što često rezultira željom da pristupimo i brinemo se o drugim ljudima.” Tako ima smisla da možemo osećati saosećanje u našem telu i dobiti pojačanje ljubavi kada delujemo na osnovu toga.

Gde osećate saosećanje u svom telu? Kako bolje razumemo kako osećamo saosećanje, možemo pomoći i našoj deci da uče. Kada saosećanje motiviše dete da se ljubazno ponaša prema nekome ko pati, možemo ojačati taj podsticaj ljubavi koju mogu osećati hvaleći njihov karakter, a ne stvarno ponašanje. Kako to izgleda u stvarnom životu? Evo primera:

Dete vidi svog prijatelja kako se bori da obuje čizme kako bi se igralo u snegu. Mogli bismo reći: Ti si tako korisna osoba. Primetio/la si da tvoji prijatelji imaju problema i pomogao/la si im da budu deo zabave!

Da li se saosećanje može naučiti?

U nedavnom istraživanju, dr Veng sa Osher centra za integrativno zdravlje Univerziteta u San Francisku obučavao je mlade odrasle osobe da se bave meditacijom saosećanja, drevnom budističkom tehnikom, kako bi povećao osećanje brige za ljude koji pate. U meditaciji, učesnici su zamislili trenutak kada je neko patio i praktikovali želju da se ta patnja ublaži. Ponavljali su fraze koje im pomažu da se fokusiraju na saosećanje, poput “Neka budeš slobodan od patnje. Neka imaš radosti i olakšanja.” Učesnici su vežbali sa različitim kategorijama ljudi, počev od voljenih ili osoba prema kojima su brzo osećali saosećanje, poput prijatelja ili člana porodice. Zatim su vežbali saosećanje prema sebi, a zatim prema nekome ko im je bio stranac. Na kraju, vežbali su saosećanje prema nekome s kim su imali aktivan sukob, nazvanom “teška osoba”, poput problematičnog kolege ili cimera. “To je kao trening snage”, kaže Veng. “Korišćenjem ovog sistematičnog pristupa, otkrili smo da ljudi mogu izgraditi svoj ‘mišić’ saosećanja i reagovati na patnju drugih s brigom i željom da pomognu.”

Zapamtite, empatija vodi do saosećanja, što dovodi do dela ljubaznosti.