Svetske zaliha hrane mogle bi biti ozbiljno ugrožene. Geni otporni na antibiotike iz genetski modifikovanih useva sumnja se da su odgovorni za uništavanje populacije pčela u Severnoj Americi.
SAD uvozi australijske pčele u vrednosti od nekoliko miliona dolara radi oprašivanja svojih useva hrane. Pčele u SAD-u umiru od sojeva bakterija otpornih na antibiotike, verovatno kao rezultat široke upotrebe genetski modifikovanih (GM) useva. Istovremeno, australijska savezna vlada zagovara usvajanje GM useva ovde i smanjuje podršku pčelarima u Australiji.
Izveštaj ABC-a 7-30 pod nazivom “Pčelari apeluju za pomoć industrije”, emitovan 18. aprila, dokumentovao je izvoz australijskih pčela u SAD. “Australija je trenutno jedno od retkih mesta na svetu gde su pčele uglavnom bez bolesti”, navodi se u izveštaju. Posledice manipulacije genima na pčele mogu biti ozbiljne. Amerika mora da uvozi pčele zbog štetočina i bolesti poput varoe grinja i američke truleži (ozbiljne bakterijske bolesti). Divlje pčele i bumbari opadaju u SAD-u, Evropi i Velikoj Britaniji. Njihov pad je povezan sa modernom intenzivnom poljoprivredom i širokom upotrebom herbicida i genetski modifikovane useva.
Prijatelji Zemlje u Velikoj Britaniji
Izveštaji “Izražene su zabrinutosti Engleske prirode, savetnika vlade za prirodne resurse, kao i Kraljevskog društva za zaštitu ptica i Udruženja za zaštitu prirode da će široka upotreba GM useva tolerantnih na herbicide verovatno ugroziti populacije divljih pčela.” Postoji sve veća zabrinutost da se geni koji pružaju otpornost na antibiotike mogu preneti iz genetski modifikovanih biljaka preko pčela na bakterije i viruse.
Utvrđeno je da DNK iz polena može opstati do sedam nedelja u medu i može se preneti na ljude i druge životinje. U podnesku Džoa Roulanda Njujorškoj skupštini za poljoprivredu i politiku ishrane i ishrane, 3. oktobra 2000. godine, citira se istraživanje sa Univerziteta Jena u Nemačkoj. “Istraživači su tamo pokazali da se gen koji se koristi u GM uljanoj repici prenosi na bakterije u crevima pčela u prvom javno dokumentovanom slučaju horizontalnog prenosa gena iz GM useva na bakterije unutar bilo kog životinjskog organizma. Ovo otkriće može imati velike implikacije za budućnost GM useva.” Jedan od argumenata protiv genetski modifikovane useva je da se tokom genetskih manipulacija u ciljnu biljku ubacuju geni otporni na antibiotike kao “markeri”.
Geni otporni na antibiotike
U biljci, gen otporan na antibiotike nema izražaj i nije štetan. Međutim, ako bi ovaj gen mogao da se prenese iz GM biljke i ponovo uđe u bakteriju, ta bakterija bi postala otporna na antibiotike. Ovo bi moglo dovesti do toga da uobičajeno korišćeni antibiotici postanu beskorisni protiv bolesti koje napadaju ljude i stoku, uključujući pčele. Džo Rouland nastavlja: “Na početku svog svedočenja, pomenuo sam činjenicu da su pčele u SAD-u sve više pogođene sojem otpornim na antibiotike američke truleži (AFB). Pre pojave antibiotika, ova bakterijska infekcija smanjuje zalihe hrane širom sveta. Geni otporni na antibiotike iz genetski modifikovanih useva sumnja se da uništavaju populaciju pčela u Severnoj Americi.
SAD uvozi milione dolara vredne australijske pčele radi oprašivanja svojih useva hrane. Pčele u SAD umiru od sojeva bakterija otpornih na antibiotike, verovatno kao rezultat široke upotrebe genetski modifikovanih (GM) useva. Istovremeno, australijska vlada smanjuje podršku pčelarima i zagovara usvajanje GM useva.
Izveštaj ABC-ja “Pčelari traže pomoć industrije”, emitovan 18. aprila, dokumentuje izvoz australijskih pčela u SAD. “Australija je jedno od retkih mesta na svetu gde su pčele uglavnom bez bolesti”, navodi se u izveštaju. Uticaj manipulacije genima na pčele može biti ozbiljan. Amerika mora uvoziti pčele zbog štetočina i bolesti, poput varoe grinje i američke truleži (ozbiljne bakterijske bolesti). Divlje pčele i bumbari opadaju u SAD-u, Evropi i Velikoj Britaniji. Njihov pad je povezan sa modernom intenzivnom poljoprivredom, širokom upotrebom herbicida i GM useva.
Nedovoljni zaštitni mehanizmi
U Velikoj Britaniji, poljoprivrednici koji seju genetski modifikovane useve nisu u obavezi da se konsultuju sa susednim pčelarima. To znači da pčele mogu lako praviti med koji je kontaminiran GM polenom. Prema trenutnim zakonima u Velikoj Britaniji, pčelari su odgovorni za testiranje svog meda na kontaminaciju GM materijalom. To je skup proces koji može koštati hiljade dolara. Zvanične “sigurne” udaljenosti koje su uspostavljene da bi se zaštitile populacije pčela izgleda da su nedovoljne.
Obrnuta odgovornost
Alarmantan aspekt trenutne primene patentnog prava na gene u usevima hrane je da stavlja odgovornost na primaoca neželjenih gena za krađu. U testnim slučajevima u Kanadi i Minesoti, sudovi su rutinski presudili protiv uzgajivača useva čašćenih bez njihovog znanja. Oni su proglašeni krivim za kršenje patenata korporacije koja poseduje patente na semena. To važi i ako je njihov usev slučajno kontaminiran patentiranim genima izdaleka. To je kao da neko prođe pored vaše kuće i poprska je svojom patentiranom crnom bojom, vandalizujući vašu kuću, a onda vas tuži što imate njihov patentirani proizvod na svojoj kući bez dozvole. Ne samo što su bez kazne zagadili vašu kuću, već se smatra da ste počinili zločin i morate im platiti odštetu, kao i plaćati popravku kuće. Sledeći put kada vidite pčelu, zahvalite joj na nesebičnoj usluzi čovečanstvu!
