Istraživanja pokazuju da vođe sa empatijom imaju viši nivo performansi i blagostanja, kako kod sebe kao vođa, tako i kod svojih timova.
Dodatna istraživanja pokazuju da kada zaposleni deluju sa empatijom, povećava se zadovoljstvo i lojalnost korisnika, smanjuju se pritužbe i, što je važnije za finansijsko zdravlje poslovanja, organizacije koje pokazuju visok nivo empatije postižu veći rast prihoda u odnosu na one sa niskim nivoom empatije. Globalni indeks empatije pokazuje da vodeće kompanije uvećavaju svoje vrednosti na berzi za barem 50% tokom petogodišnjeg perioda u odnosu na konkurenciju.
Zaposleni smatraju da su vođe sa empatijom mnogo efikasnije. A ne samo to, timovi koje vode vođe sa empatijom uspešnije postižu svoje ciljeve, njihovi članovi su više angažovani i manje skloni konfliktima, manji je odliv kadrova, zadovoljstvo poslom je veće, a vođe sa empatijom su više poverljive svojim timovima u odnosu na one koji to nisu, što dovodi do veće kohezije i efikasne saradnje.
Isto tako, interesantno je da je jedan od najvećih troškova za organizacije odliv kadrova. E pa, tu je ponovo empatija: organizacije sa većim nivoom empatije imaju veći stepen zadržavanja zaposlenih.
Još jednom, empatija je korisna, kako za ljude, tako i za poslovanje.
Činjenica je da se uglavnom svi slažu da je empatija moćna. Međutim, ljudi često ne vide empatiju “materijalizovanu” na poslu, ili ne znaju kako je sami učiniti stvarnom. Kako zaista stati u tuđe cipele? Kako zaista pokazati empatiju? Kakva pitanja treba postaviti? Kako možete pomoći? Kada?
Osim toga, još jedna značajna prepreka s kojom se suočavaju ljudi i organizacije kada pokušavaju da prihvate empatiju jeste da se ona često meša sa slabostima, popustljivošću ili pristojnošću. A empatija nije to.
Empatija je sposobnost i svest da razumemo i osetimo emocije i osećanja drugih ljudi. Sa empatijom razvijamo sposobnost da zamislimo sebe u “tuđim cipelama” i šta bi druga osoba mogla misliti ili osećati u datim okolnostima.
Empatija znači da možemo videti sebe kako doživljavamo slično iskustvo kao što je opisao druga osoba, čak i ako nismo prošli kroz to iskustvo ili se trenutno ne suočavamo s tim.
Operacionalizacija empatije na poslu
Empatija pomaže vođama da postanu znatno efikasniji u svojoj sposobnosti da angažuju druge i time povećaju njihovo zadovoljstvo na poslu, što utiče na način na koji donose rezultate. Empatija pomaže ljudima da izgrade bolje odnose međusobno, što dovodi do većeg poverenja i boljih mogućnosti za saradnju. A empatija čini organizacije konkurentnijim i finansijski uspešnijim.
Kako, dakle, možemo “operacionalizovati” empatiju? Kako da “empatija” zaživi na poslu?
Evo liste načina na koje možete operacionalizovati empatiju na poslu:
Biti radoznao i postavljati promišljena i značajna pitanja kako biste otkrili dragocene informacije o drugima.
Slušati da biste razumeli ono što drugi govore, a ne da biste odgovorili sa prethodno usvojenim idejama ili pretpostavkama.
Verovati ljudima i pričama koje dele.
Pružanje pomoći, posebno kada se ljudi čine preopterećenima i ne traže direktnu pomoć.
Podsticanje značajnih odnosa na poslu.
Prihvatanje i modeliranje ranjivosti.
Davanje povratnih informacija o razvoju (iskrene povratne informacije za pomoć drugima da rastu profesionalno i lično).
Davanje fleksibilnosti ljudima da obavljaju posao na načine koji imaju smisla za njih, a da i dalje donose rezultate.
Stvaranje uslova za autonomiju kako bi se ljudima omogućilo donošenje odluka.
Slavljenje dostignuća.
Ispoljavanje zahvalnosti i priznanja, ne samo za “rezultate”, već i za trud.
Potvrđivanje emocija ljudi bez forsiranja pozitivnosti (prinudna pozitivnost je toksična pozitivnost).
Pitati ljude pod kojim uslovima se osećaju sigurno da budu svoji na poslu.
Biti prisutan.
Poštovanje ličnih granica ljudi i podsticanje njihovo postavljanje granica.
Podsticanje brige o sebi radi poboljšanja mentalnog zdravlja i opšteg blagostanja.
Pokazivanje saosećanja prema stvarnosti ljudi izvan posla.
Uključivanje ljudi na sastancima i drugim timskim aktivnostima.
Biti transparentan i pomoći ljudima da razumeju osnove donošenja odluka (posebno u teškim situacijama).
Povezivanje ljudi sa mentorima, trenerima i sponzorima.
Spajanje ljudi kako bi rešili konflikte s empatijom i ljubaznošću, umesto da se od njih beži.
Edukacija članova tima o efikasnoj saradnji sa poštovanjem i inkluzijom.
Suočavanje sa nepoštovanjem ponašanja sa transparentnošću i odmahšću.
Podsticanje ljudi da budu empatični jedni prema drugima u svakodnevnim, formalnim ili neformalnim interakcijama na poslu.
Inspirisanje ljudi da praktikuju empatiju modeliranjem svih stvari koje čine empatiju empatijom.
Put ka empatiji
Empatija je neverovatna supermoć koja ima pozitivne efekte za ljude i poslovanje. Ali, moramo naučiti veštinu korišćenja te supermoći empatije. Za mnoge ljude, vođe i organizacije, mišići empatije na poslu su slabi. Baš kao što se trenira fizički mišić našeg tela, tako i treniranje za empatiju zahteva odlazak u “teretanu empatije” i jačanje slabih mišića.
Trening uključuje slušanje, otvorenost uma, traženje povratnih informacija, slavljenje empatije i mnogo više. I ovaj trening je neophodan. Nedovoljno je da vođa pohađa “kurs empatije” ako nema praksu. To bi bilo kao gledanje videa o tome kako dobiti snažne mišiće, ali nikada podizanje tegova da se to ostvari.
Prednosti empatije su neosporne. Vođe sa empatijom grade jače odnose sa svojim ljudima, donose bolje odluke (čak i kada su teške), inspirišu i podstiču kreativnost i inovacije, stvaraju pozitivnije radno okruženje, podstiču inkluzivnost i pripadanje. I uticaj svega ovoga nije samo u “učinjenju ljudima bolje”, već i u povećanju angažovanosti zaposlenih i zadovoljstva poslom, što dovodi do veće produktivnosti i boljih rezultata. Još jednom, empatija je dobra za ljude i poslovanje.