Seks je prirodan. Za većinu ljudi seks predstavlja zadovoljstvo. I to je svakako jedan od najjačih pokreta i motivatora za ljude. S obzirom da je to tako prirodno, čini se da bi svi trebali znati kako se snalaziti u društvenom/seksualnom okruženju.

Za ljude sa sigurnim stilovima privrženosti, njihova snažna regulacija emocija i veštine preuzimanja društvene perspektive, u kombinaciji sa snažnim samopoštovanjem i sposobnošću postavljanja granica, čine navigaciju u seksu lakim za upravljanje. Ali za mnoge ljude, posebno one sa nesigurnim stilovima vezanosti, kretanje u društvenom/seksualnom okruženju može izazvati konfuziju, slomljeno srce i bol.

Opšte je verovanje da ljudi mogu da razviju emocionalnu privrženost nakon učešća u seksualnoj aktivnosti, i postoje neki dokazi koji podržavaju tu ideju. Tokom seksa, mozak oslobađa nekoliko hemikalija, uključujući oksitocin, dopamin i serotonin, koje su povezane sa vezivanjem i zadovoljstvom. To može dovesti do osećanja bliskosti i privrženosti između seksualnih partnera.

Ipak, obim u kojem ljudi razvijaju emocionalnu privrženost nakon seksa može značajno varirati u zavisnosti od različitih faktora, uključujući individualne osobine ličnosti, kulturološka uverenja i prirodu same seksualne interakcije. Neki ljudi se mogu osećati emocionalno povezano sa svojim seksualnim partnerima više nego drugi, dok drugi možda uopšte neće doživeti nikakvu emocionalnu privrženost.

U suštini, ideja o emocionalnoj privrženosti nakon seksa nije mit, ali nije ni univerzalno iskustvo.

Ako bismo putovanjem kroz vreme otišli u sredinu prošlog veka, primetili bismo mnoge razlike u odnosu na današnje vreme. U to vreme, neudate žene su bile znatno manje seksualno aktivne nego što su to danas. Većina žena je želela da se uveri da je muškarac spreman da joj se posveti pre nego što ona bude seksualno intimna s njim. Ako bi zatrudnele, bilo je važno da imaju podršku, a to je često značilo da se seks odvija tek nakon braka.

Danas postoji kultura povezivanja koja ostavlja mnoga pitanja bez odgovora i za muškarce i za žene. Često se postavljaju pitanja kao što su “Da li je to nešto značilo?” i “Da li ona/on shvata da ja ne želim vezu?” Bez obzira da li je reč o vezi za jednu noć ili pokušaju da se veza pretvori u nešto više, snalaženje u posledicama neobaveznog seksa nikada nije lak zadatak.

Često se pretpostavlja da muškarci žele “samo jednu stvar” i da veza nije u planu. Međutim, nedavne studije pokazuju da seks nije isključivo fizički čin za muškarce i žene. Profesor psihologije Jim Pfaus sa Univerziteta Konkordia u Kanadi je 2011. sproveo studiju koja je otkrila da postoji “preklapanje između seksualne želje i emocionalne ljubavi u ostrvskom korteksu mozga”.

Iako su ove dve emocije različite i predstavljaju različite receptivne oblasti mozga, preklapanje između njih znači da je veza između ljubavi i požude jača nego što se ranije mislilo. To objašnjava zašto se osoba koja je očekivala usputni seks nakon toga oseća privrženom. Ove receptivne oblasti mozga su iste za muškarce i za žene.