Dijabetes tip 2 – kako ga goktori dijagnostifikuju? Da bi se postavila dijagnoza dijabetesa tipa 2, doktori mogu koristiti nekoliko različitih krvnih testova. Obično će biti potrebno da se testirate barem dva puta da biste potvrdili dijagnozu. Većina ljudi se testira na dijabetes zbog godina ili drugih faktora rizika.

Dijabetes je dugotrajno (hronično) stanje koje se javlja kada vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne može dobro koristiti. Kao rezultat toga, nivo šećera u krvi može postati previsok, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema tokom vremena.

Dobra vest je da je dijabetes tipa 2 stanje koje se može kontrolisati. Nakon postavljanja dijagnoze, možete sarađivati sa svojim doktorom u razvoju plana lečenja kako biste ostali zdravi. Rano postavljanje dijagnoze i upravljanje su važni da bi se sprečile ozbiljne posledice.

Nastavite da čitate kako biste saznali više o ranim znakovima dijabetesa tipa 2, testovima koje doktori koriste za postavljanje dijagnoze i šta možete očekivati tokom procesa testiranja.

Tipovi dijabetesa

Tri glavna tipa dijabetesa su gestacijski dijabetes, dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2.

Gestacijski dijabetes

Gestacijski dijabetes se javlja kada imate visok nivo šećera u krvi tokom trudnoće. Važno je dobro kontrolisati gestacijski dijabetes kako biste smanjili rizik od komplikacija za vas ili vašu bebu.

Gestacijski dijabetes obično nestaje nakon što se beba rodi. Ali imati gestacijski dijabetes povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Nakon trudnoće, vaš doktor će testirati nivo šećera u krvi kako bi se uverio/la da više nemate dijabetes.

Dijabetes tipa 1

Osobe sa dijabetesom tipa 1 ne proizvode insulin u svom telu. Kao rezultat toga, moraju svakodnevno uzimati insulin. Dijabetes tipa 1 čini 5 do 10 procenata svih slučajeva dijabetesa, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti. Obično se dijagnostikuje u ranoj odrasloj dobi.

Dijabetes tipa 2

Dijabetes tipa 2 ima drugi uzrok od dijabetesa tipa 1. Za razliku od osoba sa dijabetesom tipa 1, ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu proizvoditi insulin, ali njihova tela ga ne koriste dobro.

Ovaj tip čini 90 do 95 procenata svih dijagnostikovanih slučajeva dijabetesa. Ponekad se naziva dijabetes koji se javlja u odraslom dobu. Iako se može javiti u bilo kojem dobu, dijabetes tipa 2 je češći kod osoba starijih od 45 godina.

Ako mislite da imate dijabetes, razgovarajte sa svojim doktorom. Nelečeni dijabetes tipa 2 može izazvati ozbiljne komplikacije, kao što su:

*amputacija stopala ili nogu

*problemi sa vidom ili slepilo

*bolest srca

*bolest bubrega

*moždani udar

Dijabetes tipa 2 je takođe povezan sa visokim holesterolom. Može dovesti do povećanja LDL ili “lošeg” holesterola i triglicerida, i smanjenja HDL ili “dobrog” holesterola. Ove promene mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Iako se dijabetes obično može dobro kontrolisati, važno je ozbiljno shvatiti svoj plan lečenja. Prema CDC-u, dijabetes je sedmi vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama.

Mnoge ozbiljne komplikacije dijabetesa mogu se izbeći lečenjem. Zato je rano postavljanje dijagnoze tako važno.

Simptomi dijabetesa tipa 2

Neki ljudi dobijaju dijagnozu dijabetesa tipa 2 zbog primetnih simptoma dijabetesa. Rani simptomi mogu uključivati:

*povećano ili često mokrenje

*pojačana žeđ

*umor

*zamagljen vid

Kožna stanja

Postoje i nekoliko kožnih stanja koja ponekad mogu biti znak dijabetesa. To uključuje:

*posekotine i rane koje ne zarastaju. Visok nivo šećera u krvi može smanjiti sposobnost kože da se zaraste, što može dovesti do infekcija i kožnih ulkusa.

*tamnija, deblja, baršunasta koža na mestima gde se koža savija. Acanthosis nigricans je stanje pigmentacije kože koje se javlja na područjima poput pazuha, vrata, ruku, kolena, prepona i unutrašnjosti lakta.

*kožne izrasline. Ove sitne izrasline na koži obično se javljaju na kapcima, pazušnim jama, vratu i preponama.

*izdignuti čvorići koji se pretvaraju u mrlje tvrde kože. Nekrobioza lipoidika može uzrokovati stvaranje žutih, smeđih ili crvenkastih mrlja na koži.

*neobično gusta, tvrda koža na prstima, nožnim prstima ili na oba. Dijabetička skleroza može otežati pokretanje prstiju.

*osip od malih, svrbežnih, bolnih, bubuljičastih izraslina koje postaju žute. Eruptivna ksantomatoza može se javiti kada osoba ima visoke trigliceride. Često, osobe kod kojih je dijagnostikovana eruptivna ksantomatoza imaju dijabetes. Međutim, ovo stanje se takođe javlja kod osoba koje nemaju dijabetes.

*mrlje na potkolenicama. Dijabetička dermopatija uzrokuje vidljive mrlje ili linije koje stvaraju male udubljenja u koži.

Imajte na umu da ovi simptomi sami po sebi ne ukazuju uvek na dijabetes. Ali ako primetite ove promene, dobra je ideja da ih proverite kod lekara.

Kako lekari dijagnostikuju dijabetes tip 2

Simptomi dijabetesa tipa 2 često se razvijaju postepeno. Budući da možda imate ili nemate simptome, vaš lekar će koristiti krvne testove da bi potvrdio dijagnozu.

Ovi krvni testovi se koriste za merenje količine šećera (glukoze) u krvi:

*A1C test (test glikoliziranog hemoglobina)

*test glukoze u plazmi nakon noćnog posta

*test glukoze u plazmi bez noćnog posta

*oralni test tolerancije na glukozu

Šta očekivati tokom testiranja nivoa šećera u krvi

Da biste uradili krvni test, laboratorijski tehničar, medicinska sestra ili drugi zdravstveni radnik će koristiti malu iglu da bi uzeli uzorak vaše krvi. Uzorak se zatim šalje u laboratoriju na analizu.

Neki testovi za dijabetes zahtevaju pripremu. Na primer, može vam se tražiti da ne jedete ništa i ne pijete određeni period pre testa. Vaš lekar će vam dati uputstva o tome kako da se pripremite za testove.

Vaši rezultati testa nivoa šećera u krvi mogu biti uticani drugim zdravstvenim stanjima ili lekovima, zato obavestite svog lekara o bilo kojoj bolesti ili stresu koji trenutno imate. Takođe, pobrinite se da vaš lekar zna o lekovima koje uzimate.

Ko treba da se testira na dijabetes tipa 2?

Najčešće se dijabetes tipa 2 dijagnostikuje rutinskim testovima. Rutinsko testiranje znači da se testirate jer možete biti u riziku od dijabetesa, čak i kada nemate nikakve znakove ili simptome.

Rutinsko testiranje na dijabetes obično počinje od 45. godine. Trebali biste biti testirani ranije ako imate:

*visok krvni pritisak

*kardiovaskularne bolesti

*gojaznost ili prekomernu težinu

*sindrom policističnih jajnika

*acanthosis nigricans, stanje kože

*porodičnu istoriju dijabetesa tipa 2

*istoriju gestacijskog dijabetesa ili ste rodili bebu teže od 4,1 kilograma

*potomstvo afričkog porekla, latinoameričkog/hispanskog, azijskog, američkog starosedelačkog, eskimskog, ili pacifičkog ostrva porekla

*nizak nivo HDL (“dobrog”) holesterola ili visok nivo triglicerida

*sedeći način života

Rutinsko testiranje koristi krvne testove za proveru znakova dijabetesa.

Sada ćemo detaljnije pogledati neke od krvnih testova koji se često koriste za dijagnostikovanje dijabetesa.

A1C (test glikoliziranog hemoglobina)

Šta je A1C?

Test A1C meri vaš nivo prosečnog šećera u krvi tokom poslednja 2 do 3 meseca. Ponekad se naziva i test glikoliziranog hemoglobina.

Ovaj test meri količinu glukoze (šećera) vezane za hemoglobin u krvi. Hemoglobin je protein koji prenosi kiseonik u crvenim krvnim zrncima. Što je vaša A1C vrednost viša, to su vam nedavni nivoi šećera u krvi bili viši.

Prednost testa A1C je njegova praktičnost. Ne morate postiti pre ovog testa i uzorak krvi se može uzeti u bilo koje doba dana.

Evo šta mogu značiti rezultati testa A1C:

A1C Rezultat

Manje od 5,7% Normalno

5,7 do 6,4% Predijabetes

6,5% ili više Dijabetes

Testiranje A1C se takođe koristi za praćenje kontrole šećera u krvi nakon što vam je dijagnostikovan dijabetes. Ako imate dijabetes, nivo A1C treba da se proverava najmanje dva puta godišnje.

Faktori koji mogu uticati na rezultate A1C testa

A1C meri šećer koji je vezan za hemoglobin u krvi. Jedan tip hemoglobina, hemoglobin A, je najčešći. Međutim, postoji još mnogo drugih tipova hemoglobina, poznatih kao varijante hemoglobina. U nekim slučajevima, prisustvo varijante hemoglobina može uticati na rezultate A1C testa.

Okvirno 7 posto ljudi širom sveta ima varijante hemoglobina od rođenja, a većina ljudi ne zna da je ima. Neke varijante hemoglobina su češće kod ljudi afričkog, mediteranskog ili azijskog porekla.

Prisustvo varijante hemoglobina može netačno povećati ili smanjiti rezultate A1C testa. Ako vaš lekar primeti da vaši rezultati A1C testa nisu u skladu sa simptomima ili drugim testovima, verovatno će zatražiti dodatne testove.

Neke zdravstvene stanja kao što su anemija, bolesti bubrega i otkazivanje jetre takođe mogu uticati na rezultate A1C testa. Ne brinite – vaš lekar će ponoviti testove pre donošenja dijagnoze.

Test glukoze u plazmi nakon noćnog posta

Test glukoze u plazmi nakon noćnog posta meri nivo šećera u krvi u vreme testiranja. Ovo se razlikuje od A1C testa koji meri nivoe šećera u krvi tokom dužeg vremenskog perioda.

Za test glukoze u plazmi nakon noćnog posta, uzima se uzorak vaše krvi nakon što ste postili najmanje 8 sati, obično preko noći. To znači da u tom periodu niste jeli niti pili ništa. Vaš lekar će vam reći da li smete da pijete vodu tokom posta pre testa.

Rezultati testa se obično izražavaju u miligramima po decilitru (mg/dL).

Evo šta vaši rezultati mogu značiti:

Glukoza u plazmi nakon noćnog posta Rezultat

do 99 mg/dL Normalno

100 do 125 mg/dL Predijabetes

126 mg/dL ili više Dijabetes

Test glukoze u plazmi bez noćnog posta

Test glukoze u plazmi bez noćnog posta se obično koristi kod osoba koje imaju simptome dijabetesa. Ovaj test se može obaviti u bilo koje doba dana, a ne morate postiti pre testa.

Bez obzira na to kada ste poslednji put jeli, rezultat testa glukoze u plazmi bez noćnog posta od 200 mg/dL ili više ukazuje na mogućnost dijabetesa, posebno ako već imate simptome dijabetesa.

Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT)

Oralni test tolerancije na glukozu (OGTT) meri nivo šećera u krvi pre i posle konzumiranja posebne tečnosti bogate šećerom koja se koristi za testiranje. Kao i kod testa glukoze u plazmi nakon noćnog posta, moraćete da postite preko noći pre testa.

Kada dođete na pregled, prvo će vam biti urađen test glukoze u plazmi nakon noćnog posta. Zatim ćete popiti šećernu tečnost. Nakon toga, vaš lekar će periodično proveravati nivo šećera u krvi tokom nekoliko sati.

Ovaj test bolje otkriva dijabetes u poređenju sa drugim testovima, kao što je test glukoze u plazmi nakon noćnog posta. Međutim, skuplji je i traje duže od drugih testova nivoa šećera u krvi.

Evo šta vaši rezultati oralnog testa tolerancije na glukozu mogu značiti:

Oralni test tolerancije na glukozu Rezultat

do 140 mg/dL Normalno

140 do 199 mg/dL Predijabetes

200 mg/dL ili više Dijabetes

Druga verzija ovog testa se koristi za dijagnostikovanje gestacijskog dijabetesa. Brojevi koje će vaš lekar koristiti za postavljanje dijagnoze su takođe drugačiji.

Da li rezultati mogu biti netačni?

Da, rezultati testova ponekad mogu biti netačni. Na početku, vaši testovi mogu varirati. Na primer, test glukoze u plazmi nakon noćnog posta može pokazati da imate dijabetes, ali A1C test može pokazati da nemate. I obrnuto.

Kako se to događa? To može značiti da ste u ranoj fazi dijabetesa i da nivoi šećera u krvi možda nisu dovoljno visoki da bi se pokazali na svakom testu. Rezultati nekih testova nivoa šećera u krvi takođe mogu varirati iz dana u dan, na osnovu različitih faktora kao što su stres ili bolest.

Važno je zapamtiti da će vaš lekar obično morati da ponovi svaki test kako bi potvrdio dijagnozu.

Uvek se osećajte slobodnim da postavljate više pitanja ili da zatražite drugo mišljenje ako imate bilo kakve brige ili sumnje u vezi sa rezultatima.

Planiranje lečenja

Kada saznate da imate dijabetes tipa 2, možete sarađivati sa svojim lekarom kako biste napravili plan lečenja. To može uključivati plan za:

*zdrav gubitak težine

*promene u ishrani

*lekove

*redovno testiranje nivoa šećera u krvi

Važno je da se pridržavate tretmana i medicinskih pregleda. Razgovarajte sa svojim lekarom o cilju nivoa šećera u krvi i koliko često trebate testirati nivo šećera. Redovno praćenje nivoa šećera u krvi i praćenje simptoma su ključni koraci za dugoročno zdravlje.

Prognoza

Ne postoji trenutno lek za dijabetes tipa 2. Međutim, ovo stanje se veoma dobro može kontrolisati sa mnogo efikasnih opcija lečenja.

Ako imate preko 45 godina, imate simptome dijabetesa ili imate stanje koje povećava rizik od dijabetesa, razgovarajte sa svojim lekarom o testiranju.

Prvi korak je obavljanje testova i razumevanje rezultata. Važno je da pregledate rezultate sa svojim lekarom. Da bi potvrdio dijagnozu, vaš lekar obično će morati da vas testira više od jednom.

Ako vam je dijagnostikovan dijabetes, sarađujte sa svojim lekarom kako biste započeli plan lečenja koji je prilagođen vama.

Prateći plan lečenja, možete pomoći u izbegavanju komplikacija dijabetesa.