Pored mnoštvo pretpostavki za postojanje Boga, izdvojili smo vam deset NAUČNIH dokaza za postojanje Boga.

Preko različitih sistema verovanja, Bog se smatra ultimativnom silom koja je stvorila i kontroliše ceo svet i njegove sisteme. To je osnovna ideja Boga koju ćemo sada razmotriti dok diskutujemo o 10 snažnih dokaza koji potvrđuju postojanje Boga. Da bismo osigurali čisto naučnu analizu, usredsredićemo se na jednostavne i logične činjenice koje podržavaju ideju Boga i Njegovo postojanje. Pa da počnemo!

10. Verovatnoća i kreacionizam

Jednostavan koncept verovatnoće ukazuje da u situaciji sa mnogo mogućnosti, šanse za određeni i povoljni događaj su male. Hajde da primenimo ovo na situaciju na početku svemira. Šanse da se situacija sa visokim haosom, entropijom i eksplozivnom energijom pretvori u složen sistem sa predivnim stvaranjima deluju izuzetno male. Koncept kreacije usmerene od strane uma je moguće objašnjenje za ovaj fenomen. Nastavimo ovo u sledećoj tački.

9. Precizno podešavanje

Različite naučne i matematičke konstante kao što su planckova konstanta, brzina svetlosti, stopa širenja univerzuma itd. moraju biti precizne do mnogo decimala kako bi se osiguralo stvaranje univerzuma. Male promene u bilo kojoj od ovih vrednosti (kao što je promena 1 u 10^23 jedinica u Avogadroovom broju) bi dovele do kolapsa celog, međuzavisnog sistema. Ovo dalje pokazuje inteligentno precizno podešavanje stvaranja.

Teorija da su ovi savršeni uslovi samo jedan od mnogih slučajeva u kojima su ostali neuspešni (teorija multiverzuma), ima malo smisla s obzirom na kompleksnost i preciznost koja je potrebna, zajedno sa podržavajućim zakonima koji se ne mogu stvarati nasumično. Razgovarajmo o ovome sledeće.

8. Zakoni univerzuma

Kaže se da su zakoni nauke i matematike vodili haos do sadašnje stvarnosti korak po korak. Ova hipoteza ipak ne objašnjava fino podešavanje univerzalnih konstanti samih po sebi i ostavlja očigledno pitanje. Kako su stvoreni ovi precizni zakoni? Oni izgledaju kao delo umetnika umesto nasumičnog skupa pravila složenih zajedno.

Hajde da kažemo da su šanse stvaranja sadašnjeg univerzuma na osnovu slučajnosti i slučajnih zakona jednake šansama da se slože gomila binarnih kodova na osnovu slučajnih i nebitnih ideja, da bi na kraju stvorili kompleksnu računarsku simulaciju.

7. Neodvojiva složenost

Koncept evolucije implicira da postoje male promene u svakoj narednoj generaciji živog bića i ako ta promena pomaže preživljavanju u novim uslovima, ono uspeva bolje i više se razmnožava, time pojačavajući te male korisne promene. Vremenom, male promene se neprekidno dodaju kako bi stvorile velike promene, dok oni bez korisnih promena jednostavno izumiru. Ovo svakako objašnjava promene u organizmima tokom vremena, zar ne?

Međutim, mnoge kompleksne karakteristike kao što su oči ili cilia pluća itd. su beskorisne u svojim jednostavnijim formama, ne pružajući nikakvu prednost preživljavanju u tim jednostavnijim formama. Na primer, uklanjanje ili pojednostavljivanje bilo kog dela očiju ili cilia bi ih učinilo beskorisnim. To znači da model stvaranja korak po korak sa malim promenama na svakom koraku, ne uspeva u slučaju kompleksnih karakteristika. Male korake neće odabrati jer ne pružaju prednost preživljavanju, pa kako ćemo dobiti kompleksan oblik tih karakteristika?

Takvi primeri su svuda i mogu se objasniti samo postojanjem tvorca koji usmerava proces mutacija (malih genetskih promena) u pravom smeru za složene kreacije.

6. Život

Život sam po sebi predstavlja slučaj niske verovatnoće i neodvojive složenosti. Precizni uslovi za postojanje života uključuju stenovitu planetu na pravilnoj udaljenosti od zvezde, velika planeta na pravilnoj udaljenosti da odbija asteroide (Jupiter), prisustvo pravih komponenti atmosfere koje se savršeno spajaju u pravilnom odnosu da bi formirale život i druge uslove. Ovi uslovi su veoma jedinstveni i njihova ko-ocurenca je veoma verovatna ako ostavimo slučaju. Dalje, nakon svakog masovnog izumiranja, bila su potrebna dalja složena stvaranja, što je dovelo do vrhunca sadašnjosti. Ovo je još jedan pokazatelj vođenog stvaranja.

Često se tvrdi da je život na Zemlji slučajno stvaranje i zbog toga nema dokaza o vanzemaljskom životu uprkos dugim potragama. Stvarnost bi jednostavno mogla biti masovna izumiranja. Nakon što dostigne visok stepen inteligencije i razvoja, verovatno je da bi vrsta ili napravila fatalne greške ili izumrla zbog ozbiljnih promena u okolini. Uostalom, u jednom trenutku, na Zemlji su vladali dinosaurusi, a sada sve što je ostalo su fosili. Takođe, čovečanstvo ne može preživeti sunce i nema praktičan ili zamisliv način da stigne do druge naseljive planete na vreme.

Život jasno ima određena ograničenja koja izgledaju kao da su inteligentno sklopljena kako bi ga održala pod kontrolom.

5. Teorija matrice i veštačka inteligencija

Iako je ovaj koncept trenutno još uvek hipoteza, ideja da je univerzum jednostavno simulacija postaje popularna. Uostalom, mi smo napravili složene računarske simulacije sa visokim nivoom računara i softvera. Doslovno smo stvorili vreme i prostor kao simulacije, kao i veštačku inteligenciju koju možemo kontrolisati zajedno sa selektivnim razmnožavanjem. Mi čak možemo stvoriti likove iz video igara koji imaju svojstvenu inteligenciju i mogu reagovati prema promenljivim varijablama u vremenskoj sekundi. Mnoge od naših naučnih kreacija takođe liče na prirodu, pokazujući da bi inteligencija poput naše mogla biti iza prirodnih stvaranja i obrnuto. Zar sve ovo ne bi moglo biti primenjeno na vrlo visokom nivou od strane velikog uma kako bi stvorio ceo univerzum? Teorija matrice se čini snažnim argumentom, barem delimično, za postojanje Boga.

4. Moralnost i napredna inteligencija

Zašto većina naprednih oblika života ima moralne norme koje im govore šta je ispravno i šta je pogrešno? Može se tvrditi da su moralne norme koristile životinjama u preživljavanju u grupama i stoga su rezultat klasične evolucije. Međutim, ovo ne objašnjava slučajeve negativnih i antisocijalnih emocija ili misli koje su takođe široko prisutne. Kakva je svrha širokog spektra emocija i moralnog osećaja? I zašto je inteligencija pojačana kod određenih životinja poput ljudi, dok drugi dobro preživljavaju sa manje inteligencije? Sve ovo predstavlja slučaj vođene evolucije u kojoj su organizmima dodeljene različite neophodne osobine kao kreativni gest.

Nakon svega, nije prirodno da proces poput evolucije koji je stvorio prelepe i precizne kreacije ostavi greške ili stvori višak. Osećaj morala i humanosti, njihove dugoročne nagrade i privlačnost nemoralnih stvari se logično pripisuju testu od strane Boga.

3. Vreme i energija

Vreme je dokazano da je relativno za posmatrača prema zakonima relativnosti Alberta Ajnštajna. To znači da nema apsolutne vrednosti vremena. Ali promene se dešavaju u apsolutnom okviru vremena, što dovodi do lanaca uzroka i posledica. Moraju postojati apsolutni okviri vremena i prostora izvan poznatog sveta. Faktori izvan bi takođe obezbeđivali sirovine za stvaranje univerzuma jer masa i energija ne mogu biti stvoreni ni iz čega. Ovo ukazuje na vanjske faktore sa moćima koje ne možemo razumeti.

2. Svetlost

Dalje, svetlost je idealno rešenje za gore navedeni paradoks! Svetlost je čista forma energije koja se može kondenzovati u bilo koju masu na osnovu e=mc^2. I nema relativni vremenski okvir jer se vreme zaustavlja na brzini svetlosti. To je savršen, univerzalan i bezvremenski alat za stvaranje. Ali sam po sebi nema kreativnu moć. I jednostavno je čista energija koja mora biti kontrolisana preciznim finim podešavanjem i inteligentnim zakonima, kao što je viđeno u prvih nekoliko tačaka. Takvu energiju mora precizno kontrolisati vrhovna sila ili bi bila destruktivna, a ne kreativna.

1. Iskustva bliske smrti

Ovo su iskustva u kojima ljudi na ivici smrti imaju duhovno iskustvo sa bezobličnom energijom, zajedno sa vrlo prijatnim osećanjima i brzim sećanjima na život ili druge situacije koje inače nisu pamtili/znali. Ljudi daju slične izveštaje bez obzira na veoma različite pozadine i različite uslove. Do sada nauka nije ponudila ubedljivo i potpuno objašnjenje za ovaj fenomen, uprkos decenijama istraživanja. Uostalom, kako objasniti iskustvo ljudi koji vide sopstveno rođenje? Slepi ljudi koji vide jasno, čuda u zdravstvenom oporavku, sećanja na vizualne slike svojih sopstvenih operacija; Nebeske slike koje su inače nezamislive, susreti sa neviđenim prethodnicima, osećaj bezvremenosti i izuzetno prijatnih osećanja? Ove slučajeve jedino logično objašnjenje nudi koncept Boga.

Možemo zaključiti da nauka pruža efektivne dokaze za postojanje Boga. Takođe, mnoga osnovna pitanja ostaju bez odgovora i čak izvan domašaja nauke, osim ako ih podržava ideja o ultimativnoj sili. Drugim rečima, nauka i Bog se međusobno dopunjuju.

Osim toga, pogled na duhovna verovanja i njihovu održanu popularnost u moderno doba dodatno pokazuje da koncept Boga nije izgubio svoju relevantnost i čini se da je instinktivno prisutan u ljudskoj inteligenciji. Očigledno je da ideja o Bogu ne samo da dopunjuje nauku i logiku, već i zadovoljava osnovna pitanja o životu i njegovim događajima. Održava svoju relevantnost.

Stoga, kako potvrđuju ovih 10 tačaka, trebamo postepeno koristiti nauku kao sredstvo da bolje razumemo i cenimo prisustvo Boga.