Kada ljudi kažu da ne treba da vam bude stalo šta drugi misle o vama, greše. Složenost društvenih dinamika ne može se rešiti takvim pojednostavljenim savetima.

Evo šta ja mislim.

Ne treba previše pažnje posvećivati ​​onome što jedna osoba ili grupa ljudi misli o vašoj pojedinačnoj odluci ili postupku.

Međutim, trebali biste obratiti pažnju na opšti utisak koji ljudi imaju o vama. Jer ako svi misle da ste neprijatna osoba, najverovatnije i jeste.

Evo 7 neprivlačnih navika koje uništavaju vašu omiljenost:

Kršenje sitnih obećanja

U svakodnevnom životu, mi se često dajemo mnogo sitnih obećanja jedni drugima.

“Vratiću ti auto do 19 sati.”

“Srešćemo se u kafiću u podne.”

I ljudi često krše ta obećanja misleći da to nije štetno. Vraćaju stvari kasnije nego što su obećali. Nisu tačni.

Ali to je sve samo ne bezopasno. Ova kršenja sitnih obećanja se nakupljaju – i kumulativno, ljudi vas manje poštuju jer ne držite svoju reč. I oni razvijaju nesvesnu mržnju prema vama jer im kršenje obećanja deluje varljivo.

Jednostavno pravilo koje treba pratiti je – ne dajte obećanja koja ne možete održati. I ako iz nekog razloga ne možete održati obećanje koje ste dali, obavestite i izvinite se.

Nemoć da podnesete šalu

Posle mog raskida, dvojica mojih prijatelja često su se šalili kako nemam nikakvih ljubavnih podviga. A ja bih se našalio nazad: “Da, mislim da mi se nevinost obnavlja.” I svi bismo se dobro nasmejali.

Naravno, mogao sam podneti šalu jer sam znao da su ti ljudi brinuli za mene – i zbijali šale jer je to naša stvar.

S druge strane, ljudi često nisu u stanju da podnesu šalu na svoj račun. Imaju tanku kožu. I lako se uvrede kad god neko i blago se našali na njihov račun. To čini takve ljude manje privlačnim – jer pokazuje da nisu sigurni u sebe.Rešenje je razviti deblju kožu i naučiti da se šalite na svoj račun. Kada vam neko zbije šalu, naučite da im se pridružite i nasmejte se i sami sebi. To pokazuje ljudima da ste sigurni u sebe – i čini vas privlačnijim.

Preterana kritičnost

Svi smo upoznali tu osobu. Onu koja tvrdi da su svi glupi. Oni su poput Šerloka kad treba pronaći mane drugima. I često, ovi ljudi kritikuju druge zbog mane koju sami imaju! To je ironično.

Mislim da se to dešava zbog našeg ega. Kada kritikujemo druge zbog nečega, nesvesno sebi kažemo: “Ja sam bolji od njega u ovom području. Nemam tu manu” čak i ako je to laž. Zbog toga jako nesigurni ljudi kritikuju sve i svakoga zbog svega. Misle da su svi drugi manjkavi.

I istina je – svi mi imamo tendenciju da nalazimo mane kod drugih. Naučio sam dobar način da tome suprotstavim. Prvo, trudim se da ne ističem mane drugih. Ali budimo iskreni, mi svi na kraju pronađemo mane bez obzira koliko se trudili da ne radimo to. Zato kad nekome skrenem pažnju na manu, trudim se da to pratim sa izjavom: “Ali to je u redu. Svi smo vrlo mladi sada. Ne bih trebao očekivati da ljudi budu savršeni.”

Ovo mi potvrđuje da svi imamo mane – i da ih ne treba izdvajati iznova i iznova. To je preoblikovalo moj um da bude manje osuđujući, i ređe ukazujem na mane drugih nego ikad ranije.

Preterivanje u zloupotrebi svoje moći

Svi smo deo hijerarhija. Na primer, ja sam stažista u bolnici. Radim pod juniorima, starijim saradnicima, docentima, vanrednim profesorima i šefom odeljenja. Svi oni imaju neku moć nadamnom.

Ako imate moć nad nekim, možete je koristiti do neke mere. Možete ih zamoliti da obavljaju posao u bolnici. Međutim, ponekad vas mole da obavite njihove lične poslove. I ako vas zamole kao uslugu – tu i tamo – to bi bilo u redu. Ali prelaze granicu svoje moći kad vas često mole da obavljate stvari koje nisu deo vašeg opisa posla, znajući sasvim dobro da vam je teško reći ne.

To nije lepo. Ne volim kad se to dogodi. Ne volim njih kad se to dogodi.

Ako imate moć nad nekim, nemojte je preterano zloupotrebljavati. Ljudi će vas mrzeti zbog toga.

Davanje saveta koji nisu traženi

Davanje saveta je delikatno.

Ako neko traži savet, onda možete dati svoje mišljenje. Međutim, kada nisu traženi, često se savet tumači kao kritika, čak i ako je vaša namera bila pomoći.

Svaki savet je implicitno izjava da “znam bolje” i osoba kojoj dajete savet možda ne želi da prizna ili prihvati da znate bolje.

Zato je moje pravilo da ne dajem savete osim ako me osoba za to ne pita. Samo vrlo retko – kada znam da će osoba prihvatiti moj savet sa dobrim namerama – dajem savet bez poziva za njim.

Neprestano izvlačenje telefona

Kada su u društvu s prijateljem ili više prijatelja, ljudi često neprestano izvlače svoje telefone. Nisu svesni koliko je to zaista iritantno za osobu koja je s njima.

Kada izvučete telefon iz džepa, osim ako zaista postoji opravdan razlog, nesvesno šaljete poruku: “Moj telefon je zanimljiviji od tebe.” To boli.

Zato ne držite telefon na stolu – ni licem nagore ni licem nadole. Držite ga u džepu. Posvetite punu pažnju osobi ispred sebe.

Nadmetanje u pripovedanju

Svi smo mi pripovedači. I svi imamo takmičarski duh.

Zato, kada neko ispriča priču, osećamo potrebu da ispričamo bolju priču. To može da uzme zaista glupave forme. Na primer, neko može reći: “Čuo sam za nesreću na Četvrtoj ulici. Desilo se ovo i ono.” A drugi bi mogao reći nešto u stilu: “Ej, to je ništa. Ja sam prošle nedelje video još ‘veću’ nesreću.”

Osoba koja priča priču ima reflektor na sebi. Kada ispričate bolju priču – pokušavate da ukradete reflektor. Kradete pažnju od njih. A svi volimo pažnju – zato niko ne voli osobu koja je krade od nas.

Stoga, ako imate bolju priču, ćutite. Sačuvajte je za neki drugi put. Neka sagovornik uživa u središtu pažnje.