Evo šest saveta koji vam mogu pomoći da se osećate bolje kada osećate preopterećenost stresom i iscrpljenost od života:

Izbegavajte zamku “verovanja u pravedan svet”

“Verovanje u pravedan svet” je vrsta kognitivne pristrasnosti koju su proučavali socijalni psiholozi. Na primer, ljudi često imaju stav da ako su neki ljudi siromašni, to mora biti zato što zaslužuju da budu siromašni.

Nemojte upadati u zamku razmišljanja “Ako se borim, verovatno zaslužujem da se borim. Sigurno se borim zato što sam beskoristan.” Polje života nije uvek ravno. Mnogi pametni i talentovani ljudi suočavaju se sa veoma teškim situacijama – na primer, ogromnim računima za lekove i nedostatkom osiguranja. Svi mi donosimo neke loše odluke u životu. Ponekad su posledice male, a ponekad se ljudi čitavog života oporavljaju od posledica ranijih odluka.

Podsetite sebe da činite najbolje što možete

Dr. Fran Vertue nudi fantastičan savet kada se osećate umorno od života: “Podsetite sebe da sada činite ono što možete s obzirom na okolnosti i svoje resurse. Vežbajte fleksibilnost kako biste mogli iskoristiti prilike za promene.”

Izbegavajte zamku “samo treba više da se potrudim”

Ako obično reagujete na stres, borbu ili iscrpljenost tako što se trudite još više, pokušajte umesto toga usporiti. Kao što je već pomenuto, verovatno već dajete sve od sebe. Govoriti sebi da je odgovor na rešavanje vaših problema “samo još više raditi” verovatno nije tačna misao.

Zamka je ovde da vam govori da problem leži u tome što ne radite dovoljno naporno, verovatno ćete se zatvoriti za isprobavanje novih načina suočavanja. Primer koji često vidim u svom radu je kada ljudi reaguju na prejedanje tako što sebi kažu da sledeći put moraju još više da se potrude da se pridržavaju dijete. Pripisivanjem problema nedovoljnom trudu, pokušavaju ga rešiti voljom umesto traženjem drugih strategija.

Kada vam je dosta života, prepoznajte razmišljanje u krug

Ljudi često pokušavaju razmisliti o svojim problemima kako bi ih rešili. Iako ovo očigledno može biti adaptivno, važno je shvatiti da preterano razmišljanje dok ste u depresivnom raspoloženju zapravo ometa kvalitet rešenja problema koje ljudi generišu.

Ako ste već dosta razmišljali o svojim problemima ili situaciji, prepoznajte da rešenje vaših problema verovatno ne leži u tome da još više razmišljate o tome kako da ih rešite. Umesto toga, odmor od razmišljanja o problemima verovatnije će vas naterati da preduzmete akciju u vezi sa jednostavnim stvarima koje možete učiniti kako biste poboljšali situaciju ili raspoloženje umesto da nastavite sa razmišljanjem.

Odmor od razmišljanja o problemima možete postići kroz aktivnosti poput viđanja prijatelja ili korišćenjem tehnika svestranosti (mindfulness meditacija) kako biste vežbali usmeravanje pažnje na druge stvari.

Regulišite svoje ritmove

Osnovni deo terapije za bipolarni poremećaj je podsticanje osobe da razvije redovne rutine spavanja, ishrane, socijalizacije i rada. Regulisanje ovih ritmova pomaže u regulisanju raspoloženja i energije. Ovaj osnovni princip važi i za ljude generalno.

Ako ste skloni ciklusima intenzivnog rada i potpune iscrpljenosti u vezi sa spavanjem, ishranom i/ili radom, isprobajte neke dosledne rutine.

Koristite fiziološke strategije za umirenje

Ako vas preplavljuje strah i iscrpljenost od života, verovatno doživljavate zamrzavanje (freeze) kao deo “borbe-beg-friž” reakcije.

Da biste mogli jasnije razmišljati, od suštinske je važnosti da naučite koristiti jednostavne fiziološke strategije za smirivanje nervnog sistema. Pokušajte da skupite rukav i nežno pređete rukom po ruci (oslobađa oksitocin), nežno trljajte usne jednim ili dva prsta ili koristite tehniku trljanja šake koja je navedena ovde. Koristite jednu ili više ovih strategija da biste razvili personalizovan plan jednostavnih stvari koje možete raditi kada je vaša anksioznost visoka ili je raspoloženje nisko.