Kada ste poslednji put osetili napetost i nervozu u telu? Možda je to bilo kada se vaš partner kasnio kući i niste mogli da ih dobijete na mobilni telefon, kada se vaš računar srušio baš pred rok za predaju, kada je vaše dete imalo snažan napad besa u prodavnici ili kada ste čekali rezultate medicinskih testova. Kako ste reagovali u tom trenutku?

Možda ste uzeli kesu čipsa, odjednom osetili potrebu da sredite kuhinju ili ste se našli kako kupujete online neki neverovatno koristan uređaj za sečenje karfiola. Možda ste primetili kako vam srce lupa ili da dišete plitko i počeli ste da se brinete da imate neku bolest. Ili ste osetili neodoljivu želju da gledate beskonačne TikTok snimke plesnih mačaka. Ili ste počeli sebi pričati preteće priče: “Šta ako su imali saobraćajnu nesreću?”; “Sa mnom nešto nije u redu”; “Ne mogu se nositi sa tim”; “Ne bih trebao da se osećam ovako.”

Iz mog iskustva kao psihologa koji radi sa klijentima već 30 godina, ono što se dešava u tim trenucima je da bežimo od našeg unutrašnjeg sveta – i to se dešava kada se suočimo sa ranjivošću. Izazvani smo neugodnim senzacijama u našem telu koje upozoravaju na emocije koje se javljaju ispod površine, i mi ćemo uraditi sve osim suočiti se s njima.

Visoka cena izbegavanja bilo kakve emocije

Iz toga može proizaći mnogo vrsta patnje. Naime, istraživanja sugerišu da ljudi koji izbegavaju emocije često imaju više problema sa bolom, povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja i veći broj slučajeva karcinoma, kao i povećanu depresiju, anksioznost i probleme u odnosima s drugima.

Umesto da izbegavamo ono što osećamo kada smo ranjivi, moramo promeniti svoj pristup. Moramo usporiti i zaista osetiti naša tela, kako bismo smirili svoje nervne sisteme i pristupili svojim suštinskim emocijama. Kada vodim klijente da to urade, oni mogu otpustiti hitnu potrebu za sigurnošću i kontrolom koja dovodi do problema s anksioznošću, osloboditi samokritiku koja vodi do apatije i depresije, i ostati prisutni sa svojom ranjivošću i imati koristi od zdrave snage emocija. I vi možete naučiti da to radite.

Nemir je ključ za pristupanje emocijama. Nemir je dragoceni signal koji vam govori da ste ranjivi. On najavljuje emociju koja vam pomaže da se suočite s istinom o svojim ljudskim granicama, kako biste mogli da rastete. Smirivanje nervnog sistema omogućava vam da iskoristite prednosti emocija. (Za više informacija, pogledajte moju knjigu “Prihvatanje nemira: Iskoristite ranjivost da obuzdate anksioznost i pokrenete rast”).

4 Načina na koja izbegavamo emocije

Da biste brzo prepoznali kada ranjiva emocija pokrene beg od trenutka, razmotrite četiri kategorije emocionalnog izlaza koje možete koristiti u različitim situacijama:

Minimiziranje i skretanje pažnje

To se dešava kada odjednom osetimo potrebu da se bavimo drugim stvarima, kupujemo, jedemo, pijemo ili pretražujemo internet. Skrećemo pažnju s onoga što osećamo unutra, često automatski. Možemo (svesno ili nesvesno) ignorisati ranjive unutrašnje doživljaje kao “nije važno”. Ignorišemo i zanemarujemo znakove stresa koje naša tela šalju i možemo se iscrpljivati, izgoreti, upasti u depresiju ili fizički oboljenje.

Kontrola i briga

To se dešava kada, često nesvesno, odbijamo sebe u stvarnosti naše ranjivosti. Tražimo sigurnost i kontrolu u svetu koji ništa od toga ne pruža. Primećujemo da smo nelagodni i pokušavamo da kontrolišemo svet ili sebe kako bismo zaustavili osećaj. Brinemo i puštamo strašne filmove u svojim mislima, nadajući se da ćemo planirati svaku mogućnost. Pitate se “Šta ako?” i pokušavate da zamislite sve načine na koje stvari mogu poći naopako i kako da ih popravite. To je iscrpljujuće jer svet ima više varijabli nego što naš um može potpuno obuhvatiti.

Napad na samog sebe

Ako je samokritika duboko usađen obrazac, možda ste naučili u detinjstvu da vaša ranjivost dovodi do napuštanja, nakon što ste ostali sami u trenucima snažnih emocija. Tako sebi govorite da biste, da ste se više trudili ili bili pametniji, bolja osoba, više voljiva ili privlačnija ili jača, da niste naivni, da ste strpljiviji ili da ste delovali ranije, stvari bi bile bolje. Ove laži stvaraju surov unutrašnji prostor koji može dovesti do smanjenog emotivnog doživljaja, niske samovrednosti i potencijalno depresije.

Emocionalna maskarada

Ako izgleda kao tuga, hoda kao tuga i govori kao tuga, da li je tuga? Ne. Ponekad se koriste drugi osećaji kako biste se udaljili od bola. Ako je bes bio neprihvatljiv u vašem okruženju u detinjstvu, možete postati tužni i izgledati tužno kada se posvađate s partnerom. Ako je tuga smatrana slabom, možda ćete delovati ljutito i odbijati ljude kada se osećate tužno. Možete osećati krivicu kada osećate bes prema nekome koga volite. Ovi “lažni osećaji” mogu vas zadržati ukoliko ne pristupite emocijama koje se nalaze ispod njih.

Vrednost osećanja svojih emocija

Povezivanje sa svojim emocijama na ovaj način može poboljšati vaše odnose i doneti duboka dobrobit mentalnom zdravlju. Istraživanja ukazuju da pristupanje emocijama produbljuje naše iskustvo značenja života, štiti nas od stresa, pomaže nam u donošenju odluka i ključni je faktor za poboljšanje mentalnog zdravlja. Takođe, doživljavanje emocija podstiče rast i dovodi do većeg nivoa otpornosti i autentičnosti.

Niste namenjeni da se odvojite, postanete otupljeni, izbegavate ili skrenete pažnju od bola i lepote života. Trebate duboko brinuti, ali bez prianjanja, kontrole ili preplavljenosti. Vaša ranjivost je vaša snaga i rastećete zbog nje. Vaše emocije su energija koja će vas transformisati i pokrenuti prema najbogatijem i najautentičnijem životu.