Kada je u pitanju naše zdravlje, često se fokusiramo na brigu o našem telu i zanemarujemo važnost brige o našem mozgu. Naš mozak je odgovoran za sve funkcije našeg tela i od ključne je važnosti za naše blagostanje. U ovom tekstu ćemo razgovarati o dvanaest dnevnih navika koje mogu oštetiti vaš mozak i kako ih izbeći.

Previše konzumiranja šećera

Prekomerno konzumiranje šećera povezano je sa zdravstvenim problemima kao što su dijabetes tipa 2, zubni karijesi i gojaznost. Međutim, uzimanje prekomerne količine šećera tokom dužeg perioda takođe može negativno uticati na razvoj mozga. Kada telo nema dovoljno hranljivih materija u krvi, ne može obezbediti dovoljno hranljivih materija za mozak, što ometa njegov rast i razvoj. Previše slatkiša može oštetiti vašu memoriju i sposobnost razmišljanja zbog visokog nivoa glukoze. Visok nivo šećera u krvi nije zdrav za mozak. Birajte alternative slatkišima i prerađenoj hrani, poput tamne čokolade i malina bogatih antioksidansima, koje su dobre za mozak i liniju.

Nedostatak sna

Nedostatak sna može izazvati nekoliko problema, kao što su izuzetna pospanost tokom dana, depresija i oštećenje pamćenja. Nedavna istraživanja otkrivaju da nedostatak sna može smanjiti veličinu mozga. Hipokampus je deo mozga koji trpi kada ne dobijete dovoljno sna. Čak i jedna noć nedovoljnog sna može ometati mozak u pamćenju novih informacija. Nedostatak sna može dovesti do smrti moždanih ćelija, usporavanja razmišljanja, oštećenja pamćenja, koncentracije, prosuđivanja i donošenja odluka, kao i ometanja učenja. Dovoljan san često se zanemaruje kao zahtev za zdravlje, ali jednako je važan kao ishrana i vežbanje.

Slušanje glasne muzike

Slušanje muzike na visokom volumenu može oštetiti sluh i uticati na zdravlje mozga. Kada mozak mora uložiti dodatni napor da razume ono što neko govori, ne može pretopiti ono što ste čuli u pamćenje. Zaštitite sluh tako što ćete prilagoditi jačinu zvuka na slušalicama i redovno praviti pauze tokom dana kako biste ušima pružili dovoljno vremena da se opuste. Glasni koncerti takođe mogu oštetiti sluh i kvalitet razumevanja. Budite svesni ovog rizika.

Preskakanje doručka

Preskakanje doručka uskraćuje mozgu neophodne hranljive materije ujutru, jer telo treba dovoljno hrane da započne dan nakon dobro prespavane noći. Japanska studija sprovedena na više od 80.000 ispitanika tokom 15 godina otkrila je da su ispitanici koji često preskaču doručak povećali šanse za moždani udar i visok krvni pritisak. Preskakanje doručka snižava nivo glukoze u krvi, što nepovoljno utiče na funkcionisanje mozga.

Prejedanje

Prejedanje dovodi do dobitka težine, osećaja nadutosti i povećava rizik od bolesti koje mogu ugroziti život. Prekomerna konzumacija visokokalorične hrane može povećati rizik od razvoja gubitka pamćenja ili blagog kognitivnog oštećenja kasnije u životu. Veliki obroci mogu vas umoriti i sprečiti fokusiranje i jasno razmišljanje. Prejedanje može imati mnoge negativne efekte na vaš um i telo tokom vremena.

Nedostatak svežeg vazduha

Kiseonik je ključan za normalno funkcionisanje mozga. Spavanje s pokrivačem ili prekrivačem preko glave, što smanjuje količinu vazduha koji udišete, može oštetiti funkciju mozga. Iako može biti udobno, spavanje s glavom ispod pokrivača može rezultirati povećanim unosom ugljen-dioksida, povećavajući rizik od oštećenja moždanih ćelija. Takođe, život u gradu i udisanje zagađenog vazduha ili boravak u zatvorenom prostoru s lošom cirkulacijom svežeg vazduha može biti manje zdravo za mozak od svežeg vazduha.

Multitasking

Multitasking se može činiti korisnim kako bi uštedeli vreme, ali može negativno uticati na produktivnost i kognitivne funkcije, te povećati nivoe stresnih hormona poput kortizola i adrenalina. Studije pokazuju da ljudi koji završavaju jedan zadatak odjednom imaju bolje pamćenje i pažnju u poređenju sa ljudima koji se redovno bombarduju sa više izvora digitalnih informacija.

Nedostatak unosa vode

Voda je važna za svaku funkciju tela, uključujući i funkciju mozga. Kada vaš mozak funkcioniše uz potpunu hidrataciju vodom, možete brže razmišljati, biti fokusirani i doživeti veću jasnoću i kreativnost. Voda je takođe važna za dostavljanje hranljivih materija mozgu i eliminaciju toksina. Studije pokazuju da dehidracija značajno utiče na kognitivne funkcije u zadacima koji zahtevaju pažnju, pamćenje i psihomotorne veštine.

Stres

Stres može imati ozbiljne posledice na zdravlje mozga. Hronični stres može dovesti do strukturalnih promena u mozgu i oštetiti kognitivne funkcije. Prolongirani stres može smanjiti veličinu prednjeg korteksa, koji je odgovoran za donošenje odluka, planiranje i izražavanje ličnosti. Visoki nivoi hormona stresa poput kortizola takođe mogu dovesti do smanjenja funkcije pamćenja i volumena hipokampusa. Upravljanje stresom ili izbegavanje stresnih situacija može pomoći vašem mozgu da ostane zdrav.

Pušenje

Pušenje je štetno ne samo za pluća i srce, već i za mozak. Nikotin i druge hemikalije koje se nalaze u cigaretama mogu uzrokovati oštećenje ćelija i povećati rizik od kognitivnog propadanja. Studije pokazuju da pušači imaju veći rizik od razvoja demencije i Alzheimerove bolesti.

Nedostatak vežbanja

Fizička aktivnost ima brojne prednosti, uključujući poboljšanje funkcije mozga. Vežbanje povećava protok krvi u mozgu, stimuliše rast novih krvnih sudova i neurona. Redovno vežbanje takođe je povezano s boljom kognitivnom funkcijom i zadržavanjem pamćenja. Sedenje i neaktivnost, s druge strane, mogu dovesti do kognitivnog propadanja i oštećenja pamćenja.

Konzumiranje alkohola

Prekomerna konzumacija alkohola može dovesti do oštećenja mozga i pogoršanja kognitivnih funkcija. Hronična upotreba alkohola može smanjiti tkivo mozga, što dovodi do loše kognitivne funkcije i problema s pamćenjem. Takođe može izazvati upalu u mozgu i povećati rizik od demencije i Alzheimerove bolesti.

Važno je napomenuti da se većina ovih navika odnosi na preterivanje ili loše navike. Umjerena konzumacija šećera, povremeno preskakanje doručka ili čaša vina neće nužno naneti trajnu štetu mozgu. Ključno je uspostaviti uravnotežen stil života koji uključuje zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, dovoljno sna i smanjenje stresa kako biste očuvali zdravlje mozga.