Samo zato što smo živi ne znači da se uvek osećamo puni života. Svakodnevni stresovi nas mogu ostaviti iscrpljenima i iznureni kao da funkcionišemo na autopilotu. Ali male promene mogu nam pomoći da ponovo osetimo osećaj vitalnosti. Evo deset naučno zasnovanih pristupa.

Uradite nešto jer to stvarno želite

Istraživanja pokazuju da se najviše osećamo puni energije kada su zadovoljene ne samo naše fizičke potrebe (hrana, voda, san itd.), već i kada su zadovoljene naše psihološke potrebe. Jedna od tih potreba je autonomija, odnosno sposobnost da donosimo odluke i usmeravamo svoje ponašanje, umesto da se osećamo kontrolisano ili pod pritiskom. Život je pun situacija u kojima nemamo puno izbora, a kamoli potpunu slobodu, ali možemo tražiti načine da radimo stvari po našim uslovima kad god imamo neku fleksibilnost; i kad nemamo, podsećanje na razloge zbog kojih cenimo stvari koje moramo uraditi može učiniti te stvari zadovoljnijim.

Ulepšajte nečiji dan

Još jedna psihološka potreba koja može povećati vitalnost je socijalna povezanost, posebno oblici koji uključuju korist za druge, poput volontiranja ili pružanja emocionalne podrške. Čak i kad činimo uslugu za nekog kog nikad nećete sresti može pomoći: U jednom istraživanju, učesnici čije uspešno izvođenje igre je dovelo do donacije banci hrane osećali su se življe i puni energije nakon toga nego oni čije izvođenje nije imalo ovu korist, delom zbog saznanja da su njihove akcije imale pozitivan uticaj na druge.

Ponovo se povežite sa svojim mlađim ja

Osećaj živosti može nam doći prirodnije kada smo mladi, ali kako starimo, ne moramo da izgubimo kontakt sa tim mladalačkim duhom. Serija eksperimenata o prednostima nostalgije pokazala je da se osobe koje se prisećaju pozitivnih sećanja iz prošlosti osećaju povezane sa sobom, odnosno da postoji kontinuitet između onoga ko su sada i ko su nekada bili, što ih čini živim. Nostalgična muzika je pokazala da je snažan način za izazivanje tog osećaja.

Usredsredite se na ono što vaše telo može da uradi umesto kako izgleda

Jedna od glavnih prepreka vitalnosti je kada osoba bude tretirana kao objekat, pogled koji se može unutar sebe usvojiti kao samoobjektivizacija. Hronično fokusiranje na to kako osoba izgleda drugima može odvući pažnju od unutrašnjeg iskustva života, kao što je zadovoljavajući osećaj srca koje kuca i mišića koji rade tokom vežbanja, ili zadovoljstvo koje donosi konzumiranje ukusne hrane. Primećivanje i cenjenje ovih unutrašnjih stanja može pomoći da se ublaže negativni efekti objektifikacije.

Posvetite se stanju potpune posvećenosti – tzv. „flow“

U istraživanju koje je obuhvatilo radnike iz različitih zanimanja, osećaj veće posvećenosti na poslu povezan je sa većom vitalnošću. Stanje potpune posvećenosti je definisano kao stanje u kojem ste potpuno uronjeni u ono što radite, zaboravljate na sebe i jedva primećujete kako vreme prolazi. To se dešava kada je vaš nivo veštine savršeno usklađen sa težinom zadatka, što ga čini izazovnim, ali i naizgled nenapornim. Primeri aktivnosti koje mogu izazvati stanje potpune posvećenosti uključuju: sviranje muzike, stvaranje umetnosti, plesanje, pisanje, igranje video igara, penjanje, surfovanje i bavljenje sportom.

Izađite iz uobičajene rutine

Dobro naučene aktivnosti mogu osnažiti zato što mogu izazvati stanje potpune posvećenosti, ali isto tako mogu i nove aktivnosti. Čak i manje promene u našim uobičajenim navikama mogu probuditi našu radoznalost i pojačati naša čula, kao što je probanje vrste kuhinje koju nikada ranije nismo probali, uzimanje nove rute do kuće ili čitanje knjige o mestu ili vremenu u istoriji o kojem ne znamo ništa. Istraživanja pokazuju da što više novih iskustava ljudi dožive u svakodnevnom životu, to se osećaju življim i punijim energije.

Prihvatite svoju ekstraverziju ili introverziju

Ekstrovertno ponašanje uključuje pozitivnost, entuzijazam i otvorenost prema drugima, što sve deluje kao da bi trebalo povećati energiju i vitalnost – i za većinu ekstroverta to i jeste tako. Međutim, istraživanja su pokazala da za ljude koji su prirodno introvertni, forsiranje ekstrovertnog ponašanja može na kraju iscrpiti. Dok ekstroverti obično crpe energiju iz socijalnih interakcija, introverti često pronalaze da je vreme provedeno sam najbolji način za punjenje baterija.

Prošetajte u prirodi

Ne morate se penjati na Mont Everest da biste se osećali osveženo. U jednom istraživanju, samo 20-minutna šetnja imala je osvežavajući efekat na studente, posebno kada su šetali u prirodnom okruženju koje je uključivalo elemente prirode, poput parka sa drvećem ili uz reku. Druga istraživanja su pokazala da čak i virtuelna prirodna okruženja mogu imati restorativni efekat.

Stanite iza svojih uverenja

Ljudi koji imaju ono što istraživači nazivaju “autentičnim unutrašnjim kompasom” takođe često doživljavaju veću vitalnost. Taj unutrašnji kompas podrazumeva jasnu predstavu o tome šta smatrate zaista važnim, pridržavanje svojih principa u teškim situacijama i težnju ka ciljevima za koje ste strastveni, uz manju podložnost pritisku da se prilagodite drugima ili postupite prema njihovim očekivanjima.

Cenite što postojite

Jedan od razloga zašto se ne osećamo uvek živo je što to nije uvek u središtu naše pažnje – pretrpani smo drugim stvarima. Međutim, istraživanja sugerišu da postoji još jedan razlog; na nekom nivou, možda izbegavamo preterano duboko razmišljanje o našem postojanju jer to podrazumeva suočavanje sa našom prolaznošću, što generalno nije prijatno za razmišljanje. Međutim, zavisi kako gledamo na to: možemo žaliti što je život prolazan, ili možemo biti zahvalni što ga uopšte možemo doživeti.