Srce je mišić koji pumpa krv i njen osnovni teret kiseonika i hranljivih materija oko tela. Kao i svim mišićima, potreban mu je kiseonik da bi pravilno funkcionisao. Njegovo snabdevanje dolazi preko dve moćne koronarne arterije koje se povezuju duboko u srčanom mišiću. Kada nešto krene naopako sa ovim zalihama, stanje je opasno po život .

Termin srčana bolest obuhvata mnoga stanja, uključujući abnormalnu strukturu srca, defekte zalistaka i defekte sa „pejsmejkerom“, koji pokreće normalan ritam srca. Međutim, najveći ubica zapadnog sveta je ateroskleroza – nakupljanje masnog mulja u koronarnim arterijama. Ovaj mulj se zove aterom, sastoji se od holesterola, proteina i ostataka tkiva. Postepeno sužava arterije i ograničava vitalno snabdevanje srca krvlju bogatom kiseonikom. Takođe smanjuje fleksibilnost arterija, što može povećati krvni pritisak i prouzrokovati da pukne normalno glatka površina zida arterije. Pukotine stvaraju opasne krvne ugruške, koji mogu potpuno blokirati arteriju.

Različiti faktori rizika izazivaju aterosklerozu. Mešavina suženih sudova, visokog krvnog pritiska i krvnih ugrušaka poznata je kao koronarna arterijska bolest. Ona priprema teren za bol i srčani udar.

1.Redovno vežbajte

Zašto?
Redovno vežbanje povećava korisni holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL), koji štiti od ateroskleroze. Takođe povećava efikasnost srca, snižava krvni pritisak, pomaže u kontroli telesne težine, uravnotežuje faktore zgrušavanja krvi i smanjuje stres.

Kako?
Uzmite 15 minuta umerene vežbe (baštovanstvo, kućni poslovi, brzo hodanje, ples ili plivanje) dva puta dnevno pet dana u nedelji. Umerena vežba bi trebalo da vas natera da se malo znojite i da dišete jače nego obično.

 2.Poboljšajte svoju ishranu

Zašto?
Dijeta sa niskim sadržajem masti promoviše dobru ravnotežu masti u krvi i pomaže u održavanju zdrave težine.

Kako?
Zamenite zasićene masti kao što je maslac sa niskim ili nezasićenim mastima. Jedite puno voća i povrća. Smanjite sol.

3.Održavajte zdravu težinu

Zašto?
Čuvajte se od razvoja dijabetesa, visokog krvnog pritiska i centralno lociranih masti, koje su visoko-rizične. Težina oko stomaka najviše opterećuje srce.

Kako?
Kombinujte zdravu ishranu sa redovnim vežbanjem. Uključite celu porodicu ako je moguće i potražite podršku da izgubite težinu.

4.Prestanite sa pušenjem

Zašto?
Ovo je najvažniji faktor rizika koji se može promeniti. Pušači mlađi od 50 godina imaju dvostruko veće šanse da umru od srčanog udara nego nepušači. Pušenje povećava adrenalin i otkucaje srca, podiže krvni pritisak, smanjuje kapacitet tela za nošenje kiseonika i podstiče trombozu ( zgrušavanje krvi ).

Kako?
Koristite nikotinske flastere, žvake, akupunkturu, meditaciju i psihološke pristupe ili samu snagu volje da biste prestali. Pitajte svog lekara za pomoć i potražite savet od prijatelja ili rođaka koji su bivši pušači. Što više pušite i što duže pušite, veća je verovatnoća da ćete umreti od srčanog udara.

5.Smanjite vaš krvni pritisak

Zašto?
Do 20 odsto odraslih ima visok krvni pritisak. To napreže srce i podstiče otvrdnjavanje arterija, što dodatno podiže pritisak. Može biti nasledno, ali je takođe proizvod životnih navika.

Kako?
Smanjite težinu, smanjite unos masne hrane i soli, prestanite da pušite, umereno pijte alkohol i smanjite nivo stresa. Ako promene načina života nisu uspešne, može biti neophodno dugotrajno lečenje lekovima.

6.Umereno pijte alkohol

Zašto?
Istraživanja nagoveštavaju da oni koji umereno piju imaju manji rizik od srčanih oboljenja od trezvenjaka ili onih koji previše piju.

Kako?
Umereno pijenje se definiše kao četiri jedinice alkohola dnevno za muškarce i tri za žene. Jedinica je jednaka pola pivske čaše, čaši vina ili jednoj meri žestokog pića.

7.Smanjite stres

Zašto?
Malo stresa vas održava budnim i motivisanim, ali dugotrajni visoki nivoi podižu nivo adrenalina, otkucaje srca i krvni pritisak. Stres ne izaziva srčane bolesti, ali može biti okidač ako su arterije već sužene.

Kako?
Naučite da smanjite nivo stresa koristeći tehnike kao što su opuštanje i meditacija. Sprečite previše stresa planiranjem posla, postavljanjem realnih ciljeva, a kućne obaveze kao što su briga o deci i kućni poslovi, podelite sa bližnjima.

8.Kontrolišite dijabetes

Zašto?
Dijabetes udvostručuje rizik od srčanog i moždanog udara, verovatno zato što je povezan sa debljanjem, visokim holesterolom, visokim krvnim pritiskom i lošom cirkulacijom.

Kako?
Pridržavanje obrasca redovne zdrave ishrane i pozitivne strategije životnog stila može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti i drugih stanja ako imate dijabetes.

9.Uživajte u seksu

Zašto?
Kombinacija napora i uzbuđenja može izazvati anginu, ali seks takođe oslobađa stres i dobra je vežba.

Kako?
Ako možete da uzbrdo i nizbrdo 13 koraka bez bolova u grudima, malo je verovatno da će seks biti štetan, ali prvo uzmite bilo koji lek koji vam je prepisan.

10.Ne ustručavajte se od slavlja:

Porodični dan druženja sa vašom decom, članovima porodice ili prijateljima. Planirajte meni zdrav za srce za taj dan, uključujući doručak, ručak, večeru i užinu, birajući barem jednu fizičku aktivnost koja traje 30 minuta ili tri aktivnosti koje traju po deset minuta, i razgovarajte o stvarima koje radite kao porodica da biste pomogli da vaša srca budu zdrava.

Najzad, odvojite vreme za pohađanje obuke o kardiopulmonalnoj reanimaciji (CPR).

Odricanje od odgovornosti

Sadržaj nije namenjen da bude zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek tražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika o svim pitanjima koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem.